Nakon što je tokom prošle godine izbegla da se previše meša u situaciju u Ukrajini, Kina je iznenada ponudila mirovni predlog prošlog meseca. Iza takvog poteza verovatno stoje predviđanja kineskih vojnih stručnjaka da će se rusko-ukrajinski sukob završiti ovog leta, piše "Nikei Azija".
Kina je zvanično predstavila svoj mirovni plan od 12 tačaka 24. februara, tačno godinu dana od početka ruske Specijalne vojne operacije. U predlogu se apeluje na prekid vatre i početak pregovora o mirnom rešenju spora, a dobija se utisak da Kina "odjednom igra aktivnu ulogu".
Iznenadnu promenu u kineskom pristupu objašnjava izveštaj koji je dva meseca ranije objavio jedan od najvećih istraživačkih centara u Pekingu – Akademija vojnih nauka (AMS), koja je direktno odgovorna Narodnooslobodilačkoj vojsci, navodi japanski portal.
AMS redovno izdaje preporuke i izveštaje Centralnoj vojnoj komisiji Komunističke partije, najvišem telu za donošenje odluka u kineskoj vojsci.
U jednom od izveštaja AMS navodi se da će se sukob u Ukrajini približiti kraju tokom leta 2023, a Rusija će imati prednost. Dodaje se da bi i ruska i ukrajinska ekonomija bile previše iscrpljene da bi izdržale rat tokom leta.
Moguće je da su rezultati iskrivljeni u korist Rusije kako bi se zadovoljilo kinesko rukovodstvo koje je naklonjeno Moskvi, navodi se u tekstu, ali se ističe i činjenica da paket pomoći od 45 milijardi dolara usvojen prošlog decembra u SAD ističe ovog leta.
Republikanci sada imaju većinu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, a neki članovi stranke su skeptični prema izdašnoj pomoći koja je dodeljena Ukrajini.
Tri cilja kineskog mirovnog plana
Amerika obezbeđuje polovinu pomoći za Ukrajinu, tako da argument da će pregovori o prekidu vatre započeti pre nego što se ta pomoć prekine nije bez osnova, ocenjuje portal i dodaje da je Peking, nakon što je saslušao prognoze AMS, napravio mirovni predlog kako bi postigao tri cilja.
Prvi cilj je obnavljanje odnosa sa Evropom. Incidenti sa kineskim balonima izazvali su još dublje podele u kinesko-američkim odnosima, Japan se udružio sa SAD po pitanju Tajvana, ali Peking i dalje vidi šansu u Evropi.
Iako evropske zemlje šalju oružje Ukrajini, pojedinci u Nemačkoj, Francuskoj i drugde pozivaju na prekid vatre.
Peking smatra da je Evropa i dalje otvorena za direktne investicije i transfer tehnologije u Kinu, što bi doprinelo i ekonomskom oporavku.
Drugi cilj je održavanje prijateljskih odnosa sa Ukrajinom. Kina je preko Ukrajine kupila nosač aviona sovjetske proizvodnje i preuredila ga u "Liaoning", prvi nosač u zemlji.
Osim toga, dok je većina zapadnih zemalja napala Kinu zbog izveštaja o navodnom kršenju ljudskih prava, Ukrajina je ćutala.
"Osim Rusije, ne možemo sebi da priuštimo ni da izgubimo Ukrajinu", rekao je izvor iz kineske vlade, prenosi "Nikei Azija". Mirovni plan uključuje odredbu o ekonomskoj obnovi, što ukazuje da Kina već razmatra ekonomsku pomoć.
Konačni cilj je da Kina igra vodeću ulogu u postizanju prekida vatre. Kineski predsednik Si Đinping razmatra da prihvati poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da dođe u Moskvu.
"Poseta Rusiji ne sme da se desi prerano ili prekasno", rekao je izvor dobro upućen u kinesku diplomatiju.
Najbolji scenario za kineskog lidera bi bio da Rusija i Ukrajina počnu pregovore nakon što Si predstavi mirovni plan Putinu. To bi predstavilo Kinu kao pravog sagovornika za razgovore o prekidu vatre i omogućilo joj da privuče zemlje globalnog juga na svoju stranu.
Ako Kina ne uspe da postane mirotvorac, posledice će potkopati Sjijev autoritet i prestiž, zaključuje "Nikei Azija".