On peče posno prase, jabukom ljušti nož, telefon mu ne vibrira nego se trese od straha, a kada zakasni na čas, profesor mu se izvini što su svi ostali došli ranije. Reč je, naravno, o jednom jedinom Čaku Norisu koji je ovih martovskih dana proslavio rođendan, tačnije - koga je rođendan proslavio.
U pitanju je glumac koji, legenda kruži, nije glumio u "Titaniku", samo zato što bi u tom slučaju sve ostale spasao, ali koji se ipak proslavio 1972. godine kao protivnik Brusa Lija u "U zmajevom gnezdu", a posebno je upamćen kao zvezda trilogije "Nestali u akciji" i naravno kao "Voker, teksaški rendžer" u istoimenoj TV seriji.
Od tada je širom planete svemoćni Čak Noris poznat kao čovek koji je na krštenju držao samog sebe, a koji je zatim odrastao, igrajući se u betonu dok su se njegovi vršnjaci zabavljali u pesku. On inače ide suncu u oči, i ispustili su ga dva puta kad je bio beba, jednom na Hirošimu, a jednom na Nagasaki.
Tako bar tvrde korisnici interneta koji već godinama smišljaju legende o superheroju koji bi po svemu sudeći jedini mogao da ubedi Zelenskog da se presvuče, ali i da Bajdenu objasni razliku između Irana i Ukrajine.
Štaviše, šuška se da je Čak Noris toliko moćan da prati RT Balkan na "Jutjubu" (gde je običnim smrtnicima naš kanal postao nedostupan još početkom decembra kada ga je Jutjub ugasio bez obrazloženja.
Ali, kako je zapravo Čak Noris postao tako poznat?
Začetnikom viceva o snazi ovog glumca smatra se voditelj Konan O'Brajen koji se godinama šalio na račun Norisa i njegovog pojavljivanja u filmu "Voker, teksaški rendžer". S razvojem interneta i društvenih mreža u virtuelnom svetu pojavili su se takozvani "generatori činjenica" 2005. godine, a baš na njima su se našle šaljive činjenice o mnogim poznatim ličnostima pa i O'Brajenove dosetke o Norisu koje su posle prerasle u internet fenomen.
Iako je na internetu bilo šala i o Vin Dizelu i Džeku Baueru, Noris je bio prijemčiviji publici i bolje se "primio" jer je spominjanje njegovog imena nosilo i faktor nostalgije, i imalo istorijski kontekst.
Noris je dao veliki doprinos akcionim filmovima s mišićavim junacima 1980-ih, bio je zvezda B-filmova pored Silvestera Stalonea i Arnolda Švarcenegera, a njegov patriotizam i preterana grubost u filmovima i serijama bili su "lake mete" za sve šaljivdžije.
Sam Čak Noris tome se smeje. Na svojoj veb stranici često je pisao o medijskoj pažnji koju dobija i uvek znao da je unovči. Na primer u predizbornoj kampanji za predsedničkog kandidata Majka Hakabija ili kasnije u reklami za kompjutersku igru "Vorld of varkraft" u kojoj je takođe pričao viceve o sebi.
Na primer, to da postoje milioni igrača u "Vorld of varkraft" jer je Čak Noris to dozvolio.
A, inače, čisto da napomenemo, teorija evolucije ne postoji- postoji samo spisak vrsta kojima je Čak Noris dozvolio da žive.
Ove ikonične izreke Noris je preneo i sa sobom na veliko platno.
Nakon što se 2004. povukao iz glume, vratio se u gostujućoj ulozi u akcionom filmu "Plaćenici 2" iz 2012.godine. U tom ostvarenju, on plaćenike spašava iz nezgodne situacije, a kada sretne Stalonea koji kaže da je čuo da ga je ujela kraljevska kobra, Čak Noris nonšalantno odgovara: "Tako je, i nakon tri dana mučenja, sada je pokojna".