Svet

Otopljavanje Arktika otežava obuku NATO vojnika

Članice ovog vojnog saveza počele da se više koncentrišu na sever, kaže američki potpukovnik, a to je rezultat promenjenih geopolitičkih odnosa sa Rusijom, klimatskih promena i novih mogućnosti koje se otvaraju na Arktiku
Otopljavanje Arktika otežava obuku NATO vojnikawww.globallookpress.com © marine_corps

Zaglavljeno oružje i ponovo zaleđene piste samo su neki među problemima sa kojima se suočavaju vojne snage koje se obučavaju na Arktiku, gde klimatske promene uzrokuju dramatične promene temperatura, prenosi "Blumberg".

Teškoće u obuci na terenu, gde temperature mogu da padnu na minus 60 stepeni, nisu ništa novo. Tokom Drugog svetskog rata, 1940. godine nedostatak skija sprečio je saveznike da pomognu Norvežanima u borbama sa Nemcima. Iste godine je Finska, čija je vojska koristila skije i irvase, nanela značajne gubitke sovjetskim trupama.

Ono što je oduvek bilo teško, postaje još teže, jer klimatske promene izazivaju ekstremne fluktuacije temperatura. Urušavanje permafrosta, nepredvidivi led na zaleđenim jezerima i morima, pa čak i kiša, stvaraju znatne teškoće vojnicima na Arktiku. Istovremeno, geopolitičke tenzije povećavaju vojni značaj Arktika, jer globalno zagrevanje stvara nove ekonomske mogućnosti, otvara nove trgovinske puteve i nove mogućnosti za iskorištavanje prirodnih resursa.

Veće interesovanje NATO za sever

Zamenik direktora NATO centra za operacije u arktičkim uslovima, potpukovnik Simen Sandum, kaže da su članice ovog vojnog saveza počele da se više koncentrišu na sever: "To je rezultat promena geopolitičkih odnosa sa Rusijom, klimatskih promena i mogućnosti koje se otvaraju na Arktiku."

Potpukovnik je dodao: "Sada NATO mora da štiti Severnu Ameriku, severni Atlantik, Severnu Evropu… I Kina i Rusija su odjednom mnogo više zainteresovane za ove oblasti."

Norveška je već dugo, zbog posebnih uslova, bila glavni izbor NATO za obuku na severu. Zagrevanje Arktika se ubrzava, a Sandum kaže da tu oblast, zajedno sa delom Skandinavije, u budućnosti očekuju još veća temperaturna kolebanja.

Na temperaturi od minus 60, koža se smrzava za manje od jednog minuta, ali pregrevanje takođe može biti problem, posebno ukoliko se temperature naglo menjaju. Vlaga povećava rizik od smrzavanja u rovu, a Arktička skloništa moraju biti opremljena za sušenje odeće.

"Ako postane hladno i pokisnete, biće vam još hladnije", rekao je Sandum. "A to utiče na moral, fizičku i psihološku sposobnost jedinice da vodi operacije."

Kada sneg uđe u opremu, može doći do kvara. Hemikalije na pistama mogu oštetiti motore borbenih aviona, posebno ako se odmah ne očiste.

Prilagođavanje ekstremnim uslovima

Puške mogu da se zaglave, rekla je Ema Melbi, norveški vojnik koji je učestvovao u NATO vežbama "Viking" u Norveškoj. "Obično ih zagrevamo pre čišćenja."

Razmena informacija o efektima klimatskih promena postaje mnogo važnija u ovom okruženju, tvrdi Volter Berbrik, direktor Grupe za arktičke studije na američkom Pomorskom ratnom koledžu. To uključuje deljenje informacija na operativnom nivou među saveznicima.

Avioni u polarnim uslovima rade drugačije, u zavisnosti od temperature i pritiska vazduha, što znači da arktičke piste moraju da budu produžene, dodao je. "Sistemi naoružanja i municija će morati da se prilagode ekstremnim uslovima i brzim promenama temperature."

Mija Leoh, još jedan norveški vojnik, doživela je ovakve uslove prilikom nedavnih vežbi, kada je temperatura za nedelju dana pala sa minus pet na minus 28 stepeni.

Pokretljivost trupa postaje znatno složenija. Potrebno je nositi više opreme, potrebe za hranom se menjaju, jer niže temperature zahtevaju kaloričnije obroke. Mokar sneg je teži i skraćuje vreme tokom kojeg vojnici mogu da ostanu napolju.

"Uvek proveravamo da li su nam se prsti i stopala smrzli", dodala je. "Kada trčimo, zaista je teško, brzo se umorimo."

Izveštaj inspektora Ministarstva odbrane SAD

Prošlog aprila izveštaj generalnog inspektora Ministarstva odbrane SAD ispitao je vojnu spremnost američkih baza na Arktiku i u subarktičkim oblastima. Zaključak je da se ne čini dovoljno da se trupe prilagode promenama klimatskih uslova.

Smrzavanje i odmrzavanje podzemnih voda može oštetiti piste, navodi se u izveštaju, dok erozija usled poplava ugrožava puteve i isporuke goriva. Jače oluje mogu da sruše radarske instalacije.

Ekstremni uslovi ostavljaju malo prostora za greške. Svaki detalj treba uzeti u obzir. Na primer, vojnici treba da zapamte gde su ostavili rukavice za čišćenje snega sa gusenica pre nego što se smrznu, rekao je Sindre Hagensen, major norveškog artiljerijskog bataljona, koji 25 godina radi u vojsci.

"Više volimo hladne i stabilne uslove", dodao je Hagensen. "Dobra, stara zima. Tada je lako, stvari ostaju suve."

image