Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden doživeo je novi politički udarac, jer je prestolonaslednih Saudijske Arabije Muhamed bin Salman izrazio želju da se njegova zemlja priključi BRIKS-u (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Američki lider je, umesto željenog povećanja proizvodnje nafte, dobio dimlomatski šamar.
Grupa Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) pre dve nedelje dogovorila se da smanji zajedničku proizvodnju nafte za dva miliona barela dnevno, u nastojanju da zaustavi pad cena "crnog zlata" izazvan slabljenjem globalne ekonomije.
Bajden je ovaj potez nazvao "razočaravajućim i kratkovidim". Takođe je pozvao administraciju i Kongres da istraže načine da se poveća proizvodnja energenata u SAD i smanji kontrola OPEK+ nad cenama energenata. Upozorio je i da će "biti posledica u odnosu sa Saudijskom Arabijom".
Tenzije tinjaju u Vašingtonu, gde su mnogi odluku organizacije protumačili kao proračunat čin kojim bi Bajden bio ponižen, a šanse njegove stranke na predstojećim izborima ugrožene, piše "Vašington post".
Bela kuća je optužila OPEK+ da je "stao na stranu Rusije" jer bi, kako tvrde, smanjena proizvodnja podigla prihode Moskve i naškodila sankcijama koje je uveo Zapad.
Husein Ibiš, naučnik na Institutu arapskih zalivskih država u Vašingtonu odbacio je ove tvrdnje i istakao da je "narcisoidno to što demokrate misle da da Saudijci svoju nacionalnu strategiju prilagođavaju američkim izborima".
Reakcija Amerike nije izostala, pa je tako prošle nedelje doneta odluka kojom se Saudijskoj Arabiji zabranjuje kupovina oružja iz SAD na godinu dana. Senator demokrata Bob Mendez tražio je zamrzavanje saradnje sa Kraljevinom.
Napetost je dodatno pojačana proteklog vikenda kada je predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa saopštio da je prestolonaslednih Saudijske Arabije Muhamed bin Salman izrazio interesovanje za pridruživanje zemljama BRIKS, među kojima je i Rusija.
Prošle nedelje savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven izjavio je da Bajden ne planira da se sastane sa Bin Salmanom na samitu G20 planiranom za novembar u Indoneziji.
Članice OPEK odgovorile Americi
Na američke pritiske reagovale su brojne članice OPEK.
Ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata Suhail el Mazruei objasnio je juče da je poslednja odluka OPEK+ da smanji proizvodnju nafte tehnička.
On je na Tviteru napisao da je odluka jednoglasno odobrena bez ikakvih političkih namera, kako su neki opisali.
Ministarstvo energetike Omana saopštilo je da su odluke OPEK+ zasnovane na čisto ekonomskim razmatranjima realnosti ponude i potražnje na tržištu.
"Odluka OPEK+ da smanji proizvodnju nafte za dva miliona barela dnevno u skladu je sa prethodnim odlukama grupe u smislu da se zasniva na tržišnim podacima i njegovim varijabilama", navelo je ministarstvo, preneo je Rojters.
Ministarstvo je dodalo da je odluka neophodna da bi se ponovo uspostavilo poverenje u tržište i da bi se ono stabilizovalo.
Oko 15 država želi da se priključi BRIKS-u
Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej otkrio je krajem septembra da je oko 15 zemalja zainteresovano da se priključi BRIKS-u.
Prema njegovim rečima, to je odraz ne samo autoriteta BRIKS-a kao međunarodnog poligona, već i dokaz da zemlje shvataju da BRIKS nudi pravu alternativu jednopolarnom svetu, realan model za saradnju, gde nema vodećih ljudi i onih koji ih slede, gde nema pokušaja da se nametnu jedna ili druga rešenja sa vrha.
"Ja svesno ne nazivam BRIKS organizacijom, jer je to objedinjenje država, koje je lišeno nadnacionalne birokratije. Između ostalog, to je jedna od jačih strana BRIKS-a. Želim da kažem da je BRIKS relativno mlad i da nemamo saglasnost i utvrđenu proceduru za primanje novih članova i proširenje grupe. Lideri na samitu u junu su dali nalog da se aktivno pozabavimo ovim pitanjem, počeli smo da radimo po tom pitanju. Neophodno je pogledati kriterijume na osnovu kojih se mogu pozvati novi članovi i metodologiju odgovarajućeg pristupa ovoj temi u celini. Nastavljamo taj rad", poručio je tada Rjabkov.