Uoči dvadesetogodišnjice američkog napada na Irak, Si-En-En je uradio priču sa FBI agentom Džordžom Piroom, jednim od najboljih specijalaca koji je godinu dana ispitivao iračkog predsednika Sadama Huseina. Peti irački lider na vlasti je proveo od 16. jula 1979. do 9 aprila 2003. godine, a šta je sve rekao agentu Pirou, ko je pobeđivao u šahu i kako je provodio vreme u zatvoru, uskoro će moći i da se pročita u knjizi koju trenutno piše.
Pre dve decenije, 19. marta 2003. godine, američki predsednik Džordž Buš naredio je invaziju na Irak. Buš i visoki zvaničnici administracije SAD ponavljali su Amerikancima da je irački diktator Sadam Husein naoružan do zuba i da poseduje oružje za masovno uništenje, kao i da je u savezu sa Al Kaidom.
Ove tvrdnje dovele su do toga da većina građana veruje da je Sadam umešan u napade na Kule bliznakinje 11. septembra 2001. godine.
Godinu dana kasnije, kako piše Si-En-En, dve trećine Amerikanaca bilo je ubeđeno da je irački lider pomogao teroristima, iako takve tvrdnje nikada nisu potkrepljene dokazima, a ispostavilo se da nije imao ni oružje za masovno uništenje.
Američke i britanske snage porazile su Sadamove trupe u roku od nekoliko nedelja, ali je izbila pobuna protiv osvajača, koja je trajala godinama. Američke snage za specijalne operacije pronašle su Sadama 13. decembra 2003. kako se krije u rupi u severnom Iraku.
FBI je odlučio da je Džordž Piro, libansko-američki specijalni agent u srednjim tridesetim godinama koji je govorio arapski, bio prava osoba za ispitivanje zatvorenika.
Pirova radna etika bila je impresivna, piše Si-En-En. U šest ujutru bi dolazio na trening u teretanu FBI u centru Vašingtona, a u sedam je mogao da počne sa radom u kancelariji koja je bila puna knjiga o istoriji Bliskog istoka.
Ulozi nisu mogli da budu veći za FBI. Piro je bio pod ogromnim pritiskom da od Sadama sazna istinu o iračkom oružju za masovno uništenje i navodnim vezama sa Al Kaidom.
Direktor CIA, Džordž Tenet, rekao je Bušu da je slučaj, ako Sadam ima oružje za masovno uništenje, "gotova stvar".
Rat u Iraku takođe je prodat Amerikancima kao "mačji kašalj", ali je na stotine njih umesto toga bilo ubijeno u vreme Sadamovog hapšenja.
Njega je prvo ispitivala CIA. A onda je tokom sedam meseci Piro razgovarao sa njim nekoliko sati dnevno i niko drugi nije smeo da uđe u sobu za ispitivanje. Od iračkog diktatora je otkrio da nikakvo oružje za masovno uništenje ne postoji i da Sadam prezire samo Osamu bin Ladena, vođu Al Kaide.
Razgovori Sadama Huseina sa Piroom potvrdili su da je rat u Iraku bio "prvobitni greh Amerike" u zoru 21. veka - rat koji se vodio pod lažnim pretpostavkama, sukob koji je ubio hiljade američkih vojnika i stotine hiljada Iračana.
Rat je takođe narušio položaj Amerike u svetu i kredibilitet američke vlade među njenim građanima. Čak se i u zvaničnoj verziji američke vojske o događajima u Iraku zaključuje da nisu pravi pobednici rata, već je to Iran.
Kako je sve počelo?
Prema rečima FBI agenta, poziv višeg rukovodioca u Odeljenju za borbu protiv terorizma primio je na Badnje veče, oko pet sati uveče, i on ga je obavestio da je izabran da ispituje Sadama Huseina u ime agencije.
"Panika. U početku, biću iskren, bilo je zastrašujuće znati da ću sada ispitivati nekoga ko je bio na svetskoj sceni toliko godina. Činilo se tako značajnom odgovornošću u ime FBI. Otišao sam u knjižaru i kupio dve knjige o Sadamu Huseinu kako bih mogao da počnem da poboljšavam razumevanje o tome ko je on i o svim stvarima koje će biti važne u razvoju strategije ispitivanja", ispričao je Piro.
Jednom je, kako dodaje, već bio u Iraku i počeo je da razvija razumevanje za iračku kulturu i partiju na čijem čelu je bio Sadam.
Husein je rođen 28. aprila 1937. godine u malom selu zvanom al-Ajva (blizu Tikrita). Imao je izuzetno teško detinjstvo jer nije imao oca, a majka se preudala za njegovog strica. Dok je odrastao, Sadam i njegova porodica bili su veoma siromašni i u početku nije mogao da ide u školu, ali su ga upravo ti rani dani oblikovali u ono što je postao.
Usađena mu je duboka želja da dokaže da ljudi greše u vezi sa njim i da nikome ne veruje, već da se oslanja isključivo na svoje instinkte. Kao mladić, pridružio se Baas partiji, a jedan od njegovih ranih zadataka bio je atentat na tadašnjeg premijera. Pokušaj atentata je propao, a Sadam je bio primoran da pobegne iz Iraka. Po povratku je viđen kao čvrst momak i taj imidž će promovisati tokom svoje karijere.
Godinu dana ispitivanja
"Na prvom sastanku sa Sadamom, u roku od 30 sekundi, znao je dve stvari o meni. Rekao sam mu da se zovem Džordž Piro i da sam ja glavni, a on je odmah rekao: 'Ti si Libanac'. Rekao sam mu da su moji roditelji Libanci, a onda je rekao: 'Ti si hrišćanin'. Pitao sam ga da li je to problem, a on je rekao apsolutno ne. Voleo je libanski narod. Libanci su ga voleli. A ja sam rekao: 'Pa, odlično. Divno ćemo se slagati'", priseća se Piro.
Sadam je bio sunitski musliman, dok su većina Iračana muslimani šiiti.
Formalna ispitivanja su, dodaje Piro, bila jednom ili dva puta nedeljno i trajala su po nekoliko sati.
"Kako je vreme odmicalo, počeo sam da provodim sve više vremena jedan na jedan sa njim jer sam mogao direktno i vrlo brzo da komuniciram sa njim. Činio sam to na otprilike pet do sedam sati svakog dana, jedan na jedan, nekoliko sati ujutro, nekoliko sati popodne i onda jedno ili dva formalna ispitivanja sedmično", navodi Piro.
Sa Sadamom Huseinom je, kaže, pričao o svemu.
"Posebno u prvih nekoliko meseci, moj cilj je bio samo da ga nateram da progovori. Želeo sam da znam šta je cenio u životu i šta mu se sviđa, šta ne voli i razmišljanja. Tako smo razgovarali o svemu, od istorije, umetnosti, sporta do politike. Razgovarali bismo o stvarima za koje sam znao da on neće imati nikakve rezerve ili oklevanja da priča", ukazuje Piro.
Na prvom ispitivanju su pričali o Sadamovoj knjizi 'Zabiba i kralj', jer je, dodaje Piro, znao da o tome Sadam Husein neće lagati.
CIA i njihov "program prinudnog ispitivanja"
Za "program prinudnog ispitivanja" CIA Piro je, ukazuje, saznao kasnije i tvrdi da nikada nije koristio "pojačane tehnike ispitivanja", da su one protiv Ustava SAD, protiv politike FBI, i protiv osnovnih vrednosti FBI.
Ono što mu je išlo u prilog, ističe, je to što mu je pomoćnik direktora FBI rekao da će sa Sadamom Huseinom provesti godinu dana.
"Nisam morao da žurim kroz proces. Obaveštajna vrednost informacija koje smo želeli od Sadama nije se vremenom smanjivala. Bilo je jednako vredno da li smo ga dobili prvog dana ili 365. dana. Radilo se o tome da ga dobijemo. To je drugačije nego kada ispitujete teroriste, a postoji pretnja ili zavera dok sat otkucava, a vaš cilj je da sprečite napad. Dakle, naravno, vaš pristup će biti drugačiji", kazao je Piro.
Strategija "zakopana" u Sadamovoj glavi
Ono što su želeli da znaju bilo je, ističe zakopano u Sadamovoj glavi, i bilo je strateško
"I to ga je navelo da to podeli. Dakle, razvoj efikasne dugoročne strategije ispitivanja je zaista bio ključ", napominje Piro.
Naglasio je da je njihov prvi prioritet bio da ustanove da li Irak poseduje oružje za masovno uništenje, dok je druga najvažnija stvar bila da saznaju stepen saradnje između Al Kaide i Iraka i njihove umešanosti u napad 11. septembra.
Mržnja prema Bin Ladenu i dugoj bradi
Sadam Husein mu je jednom rekao da ne voli Osamu bin Ladena i da ne veruje u ideologiju Al Kaide, jer je bin Laden imao za cilj da stvori islamsku državu širom arapskog sveta.
"Pa, Sadam nije imao želju da preda vlast ili bilo šta prepusti nekom drugom. Sadam bi se šalio na račun Osame bin Ladena, govoreći: Zaista ne možete verovati nikome sa takvom bradom“, ispričao je Piro.
Prema njegovim rečima ostali irački pritvorenici potvrdili su da ne postoji operativni odnos sa Al Kaidom.
"Ja bih to opisao, u najboljem slučaju, kao vezu na daljinu. Sadam mi je rekao da je imperativ da se otkrije na šta je Al Kaida usredsređena, a onda ako bi mogao da manipuliše njima, to bi bila dodatna pogodnost", dodaje Piro.
Sadam je, kaže, želeo da ga smatraju jednim od najvećih arapskih muslimanskih lidera u istoriji, a sebe je smatrao trećim "najvećim ratnikom u istoriji arapskih muslimana".
"Prorok Muhamed, pa Saladin na drugom mestu i zatim on na trećem. Dakle, da bi Sadam bio prepoznat kao takav veliki vođa i ratnik, morao je da bude viđen kao religiozan čovek. Ali bio je veoma sekularan. On je promovisao arapski nacionalizam u odnosu na islamističku perspektivu. Bio je više fokusiran na arapski aspekt Iraka, nego na islamski aspekt te zemlje", kaže Piro i dodaje da je većina zaposlenih u Sadamovoj vili bila hrišćanske veroispovesti.
Sadamov rođendan, neprijatenj Iran i nuklearke
Kada je izabran da ispituje Sadama, priča Piro, otišao je u CIA u Lengliju u Virdžiniji i pregledao izveštaje. Bilo je, napominje, veoma očigledno da Sadam nije voljan da govori o oružju za masovno uništenje i Al Kaidi, posebno u početku. Bio je veoma rezervisan, navodi Piro.
"Nisam nameravao da pominjem oružje za masovno uništenje ili Al Kaidu dok nisam osetio da bi Sadam mogao da bude iskren, otvoren i voljan da razgovara o toj temi. Ostavili smo ta pitanja po strani, a početni fokus je bio razvijanje odnosa koji će biti kritičan kako je vreme prolazilo i kada će biti potrebno pokrenuti te teške ili osetljive teme", priča Piro.
Piro je ispitivao Sadama na njegov 67. rođendan, a Iračani su imali priliku da pokažu ne samo svetu, već i Sadamu koliku su mržnju osećali prema njemu.
"Iračani su slavili što nisu bili prisiljeni da slave Sadamov rođendan, a tog dana je to video na televiziji. I to je značajno emotivno uticalo na njega. To ga je učinilo depresivnim, a na kraju krajeva, jedini ljudi kojima je stalo do njegovog rođendana bili su agenti FBI", kaže Piro.
Pirova majka je napravila domaće kolače i on ih je odneo Sadamu Huseinu i popili su čaj.
To je podiglo njegov duh, napominje Piro, i to je bio deo procesa doslednog traženja različitih načina da ojača taj odnos, jer je došlo vreme kada je rekao da ne želi da odgovara ni na jedno pitanje, ali je i dodao da želi da razgovara sa Pirom.
"I došlo je do tačke kada sam mogao da mu kažem: 'Slušaj, ako ne želiš nešto da mi kažeš, to je u redu, ali nemoj da me lažeš. To je nepoštovanje'. Kada je u pitanju oružje za masovno uništenje, ja sam to pominjao tek oko pet meseci nakon početka ispitivanja", ističe Piro.
Sadam Husein je, kaže, rekao da Irak nije imao oružje za masovno uništenje za koje su sumnjali da ima.
Sadam je održao govor u junu 2000. godine u kojem je rekao da Irak ima oružje za masovno uništenje, i mnogi ljudi su želeli da znaju zašto – ako on nije imao oružje za masovno uništenje, zašto je održao taj govor?
"Hteli da ga pitam o govoru, a ja sam tražio način ili priliku da pokrenem tu temu i budem u mogućnosti da sa njim iskreno razgovaram o tome, a da on ne shvati da ga ispitujem o oružju za masovno uništenje", ističe Piro.
Kada je Sadam Husein ispričao Pirou za taj govor, njegov najveći neprijatelj nisu bile Sjedinjene Države ili Izrael.
"Njegov najveći neprijatelj bio je Iran, i rekao mi je da stalno pokušava da balansira ili da se takmiči sa Iranom. Sadamov najveći strah bio je da, ako Iran otkrije koliko je Irak slab i ranjiv, ništa ih neće sprečiti da napadnu i zauzmu južni Irak. Dakle, njegov cilj je bio da zadrži Iran na odstojanju. Ako se sećate pre rata, svaka obaveštajna agencija širom sveta je došla do istog zaključka da Irak ima oružje za masovno uništenje zbog Sadamovog držanja, nekih njegovih nejasnih izjava i njegove prethodne istorije upotrebe hemijskog i biološkog oružja protiv svog naroda i razvoja program istraživanja nuklearnog oružja", ispričao je Piro.
I to mu je, kaže, išlo u prilog kada je u pitanju bio Iran.
Sadam, napominje, nije mogao da dozvoli da Iranci shvate da je izgubio sposobnost zbog američkih sankcija i inspekcije naoružanja Iraka. On je "blefirao" najvećeg neprijatelja da veruje da je i dalje moćan i opasan kao što je bio tokom perioda 1987-1988.
Napad SAD-a i Irak posle Huseina
Piro napominje da Sadama nije ni iznenadila invazija Amerike na Irak.
"U početku nije mislio da ćemo izvršiti invaziju. Ako pogledate većinu izjava 2002. godine, on je bio pod utiskom da ćemo vršiti vazdušne napade, kao što smo uradili 1998. godine. On je bio u stanju da preživi sve to i zato je bio prkosan sve do septembra 2002. kada je shvatio da predsednik Buš namerava da izvrši invaziju na Irak. Ipak, rekao mi je da je verovatno do oktobra ili novembra 2002. shvatio da je rat neizbežan i da je tada počeo da priprema sebe i svoje rukovodstvo i vojsku za rat", kaže Piro.
Rekao mu je da je tražio od svojih vojnih komandanata da se pripreme za dve nedelje konvencionalnog rata, a onda je očekivao da će početi nekonvencionalni rat ili pobuna, što bi bilo mnogo izazovnije za Sjedinjene Države.
Dobar deo ispitivanja FBI postao je osnova za suđenje Sadamu i ti dokazi su na kraju korišćeni na sudu protiv njega i doveli do njegovog pogubljenja, konstatuje Si-En-En.
"Naš primarni cilj je bio da prikupimo obaveštajne podatke, da odgovorimo na dva ključna pitanja koja su nas dovela u rat, ali i da prikupimo sve dokaze koji bi bili od pomoći za njegovo eventualno krivično gonjenje, jer su svi shvatili da je u jednom trenutku Sadam morao da se suoči sa pravdom za užasne zverstava za koja je bio odgovoran. Dakle, fokusirali smo se i na istorijske događaje: razgovarali smo o invaziji na Kuvajt i Kurdima. Sadam jeste dao kritična priznanja, i ne samo Sadam, već i svi drugi njemu podređeni. Dakle, uspeli smo da prikupimo sve te vrste dokaza i sastavimo ih, a ja sam imao tu sreću da sam zamoljen da sastavim izveštaj koji je bio osnova za Sadamovo krivično gonjenje. Locirali smo i identifikovali svedoke koji su preživeli te napadea koji su bili voljni da putuju i da se pojave na sudu pred Sadamom i svedoče o njegovim zločinima. Pronašli smo dokumente i audio zapise koji podržavaju slučaj", ispričao je Piro.
Na pitanje da li je vredelo, odgovara:
"Sadam je jedan od najbrutalnijih diktatora s kraja 20. veka i odgovoran je za neke od najstrašnijih zločina u istoriji. Ali, s druge strane, rekao mi je da nemamo pojma koliko je teško vladati Irakom, ali da ćemo to shvatiti tako što ćemo ga ukloniti. S druge strane, ono što me više frustrira jeste to što je bilo ključnih prilika na početku rata i značajnih neuspeha sa naše strane, a da ih nismo napravili, pitam se kako bi Irak danas izgledao drugačije. Za mene, jedan od najvećih grešaka je bio da su SAD demontirale iračku vojsku", naveo je Piro.
Prema njegovom shvatanju, vojnik se u svakoj zemlji oslanja na svoju platu i beneficije da bi preživeo, a većina ima porodice, obaveze i odgovornosti.
"Nismo shvatili uticaj te odluke i jednostavno smo sve otpustili. Nismo razmišljali o tome kako će to uticati na situaciju u zemlji. I kao rezultat toga, postali su nezadovoljni i ljuti, a to je u početku bila osnova pobune sa kojom smo se suočili 2003. i 2004. Imali smo veoma kratak vremenski okvir da zaista iskoristimo uklanjanje Sadama, pre nego što nas irački narod vidi kao okupatorske sile. Verujem da smo imali rok od šest meseci i napravili smo velike greške", izjavio je specijalac i dodao da nije previše optimističan u vezi budućnosti Iraka.