Maja Sandu: Rusi neće doći do Moldavije, štite nas Ukrajinci

Ruska vojska neće stići do Moldavije, jer nas štiti ukrajinska armija, rekla je danas predsednica Moldavije Maja Sandu, dodavši da je Kišinjev zbog toga veoma zahvalan Kijevu.

Nešto slično danas se moglo čuti i iz Slovačke. Vršilac dužnosti premijera te zemlje Eduard Heger poručio je da će Bratislava tako poslati Kijevu dugo tražene MiG-29 borbene avione, jer je "glavni vojni cilj ovakve pomoći da se Ukrajini pomogne ne samo da odbrani sebe, već i celu Evropu".

Čini se da u Evropi kao da ne čuju da je još juče iz Bele kuće stigla poruka da u Vašingtonu ne smatraju da je mir u Ukrajini sada cilj. Amerikanci ovo opravdaju time što bi na taj način Rusija zadržala osvojene teritorije, a to se, očigledno, baš i ne dopada Sjedinjenim Državama.

I ministarka iz Kanade je koliko još pre dva dana jasno stavila do znanja da je dugoročni cilj Zapada da se putem intervencije u ukrajinskom sukobu dovede do rušenja političkog režima u Rusiji. 

Ostalo je nejasno zbog čega u Evropi bruje o opasnosti od Rusije, kada je Moskva više puta napomenula da želi pregovore, napominjući, s druge strane, da je razgovor o miru, zapravo, onemogućio predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. On je, podsetimo, prošle godine doneo zakon o zabrani pregovora sve dok se na vlasti u Moskvi bude nalazio Putin. 

Iako Moldavija još nije postala zemlja članica Evropske unije, Maja Sandu danas nastavlja da govori o neophodnosti evropskog puta i tome da je potrebno pretvoriti Moldaviju u evropsku državu.

Evropskom putu, kako kaže, nema alternative, jer je to "jedini put za Moldaviju", pošto su svi ostali, kao, na primer, Zajednica nezavisnih država - inače, savez bivših država SSSR-a - "lažni".

"Moldavija nije dobila ništa dobro od toga što se pridržavala politike prijateljstva sa svim državama", poručila je Sandu na sednici polupraznog parlamenta, pošto je opozicija odlučila da bojkotuje njeno izlaganje. 

Sandu se pak nada da će Moldavija do kraja ove decenije postati ravnopravna članica EU, te poziva sve političke struje da podrže tu inicijativu i dodaje da niko ne može da određuje Kišinjevu šta će Moldavija da radi. 

"Mi više ne želimo da naši građane beže u EU. Želimo, da EU dođe do nas. Izabrali smo evropski put za Moldaviju, jer je to jedini put koji bi Moldaviji omogućio da opstane kao jedna nezavisna država".

Protesti u Moldaviji nisu prestali i traju već mesecima iz više razloga, a glavni je jako loša ekonomska situacija u zemlji, menjanje naziva zvaničnog jezika, politička okrenutost EU, pogoršanje odnosa sa Rusijom zbog čega opozicionari zahtevaju smenu vlasti.

Na ulicama glavnog grada neretko se održavaju protesti, na kojima do nereda, kao na primer juče, dolazi i zbog sukoba opozicije sa pristalicama Sandu.

Kako bi se Kišinjev uspešno odbranio od ruskog uticaja, London je tako odlučio da pomogne Moldaviji, te da za nju izdvoji izdašnu sumu od 10 miliona funti koja će, prema pisanju britanskog ministarstva, biti namenjena "reformi državne uprave i ekonomskim izmenama".

Poređenja radi, pomoć Gruziji biće znatno manja  - "samo" 500.000 funti, koje će biti izdvojene za sprovođenje "slobodnih i časnih izbora".

Telegram kanal "Ridovka" podseća da je do sada Moldavija od Ujedinjenog Kraljevstav već dobila 12 miliona funti za borbu sa korupcijom i 10 miliona za potrebe migranata iz Ukrajine. 

Ipak, krizu u Moldaviji izaziva i problem Pridnjestrovlja, nepriznate države koja još od raspada SSSR-a zahteva nezavisnost. 

Tiraspolj, kao centar regiona u kojem se nalazi jedno od najvećih vojnih skladišta - inače, ruskih, se brine da bi region mogao da postane naredna meta Oružanih snaga Ukrajine, o čemu je upozoravala i Moskva. O tome da te tvrdnje nisu bez osnova govori i činjenica da je Pridnjestrovnje nedavno sprečilo atentat na lidera regiona, za koji u Kišinjevu, navodno, nisu ni znali.