Pentagon: Amerika gubi još jedan "rat protiv terorizma"

Izveštaj Ministarstva odbrane otkrio je da SAD ne postižu svoje ciljeve u Africi

Bezbednosna situacija u afričkom Sahelu, zoni između Sahare i Sudana, gde se poslednjih 20 godina, američki komandosi obučavaju, bore i umiru u "tajnom ratu" je noćna mora, navodi se u izveštaju koji je američko ministarstvo odbrane objavio "ispod radara".

Kako prenosi magazin "Roling stoun", izveštaj je najnoviji dokaz sistematskog neuspeha američke vojske na kontinentu i posle dve decenije slanja trupa, napada dronovima i upada komandosa u Somaliju i širom zapadne Afrike.

U analizi Afričkog centra za strateške studije, glavne istraživačke institucije Pentagona za kontinent, navodi se da se broj napada islamističkih militantnih grupa učetvorotručio u oblati zapadnog Sahela.

Procenjuje se da će tokom 2022. godine biti 2.800 nasilnih događaja, što je dvostruko više nego prošle godine, navodi se u izveštaju i dodaje da se "nasilje proširilo kako u intenzitetu tako i geografski".

Pogoršavanje situacije najlošije se odražava na Komandu specijalnih operacija za Afriku koja nadgleda rad elitnih jedinica SAD na kontinentu i koja je imala vodeću ulogu u američkim vojnim naporima da se izbori sa terorističkim grupama, od Burkine Faso do Mozambika.

Kako se navodi u nekada tajnim planovima Komande za period od 2019. do 2023. godine, u koje je magazin imao uvid, cilj Komande bio je da, zajedno sa afričkim partnerima, rasformira i prilagodi rad "nasilnih ekstremističkih organizacija" kako bi bio u skladu sa bezbednosnim interesima Sjedinjenih Država.

Da bi to postigla, Komanda se fokusirala na četiri velike oblasti: istočnu Afriku, jezero Čad, Sahel i Magreb.

Vašington je zbog toga tamo poslao svoje najelitnije trupe i to u čak 17 afričkih zemalja: Benin, Bocvanu, Burkinu Faso, Čad, Obalu Slonovače, Džibuti, Egipat, Ganu, Gvineju, Keniju, Malavi, Mali, Mozambik, Niger, Nigeriju, Tanzaniju i Tunis.

Uz to, istraga "Roling stouna" pokazala je da su specijalne trupe prošle godine poslate u još pet afričkih zemalja: Demokratsku Republiku Kongo, Mauritaniju, Maroko, Senegal i Somaliju. Američke elitne snage takođe su učestvovale u čitavom nizu akcija američkih vojnika, od pomorskih vežbi do rada Nacionalne garde.

"Američkoj vladi konstantno nedostaje transparentnost u otkrivanju opsega i lokacija svojih vojnih operacija u Africi. Ministarstvo odbrane ne priznaje pun opseg svojih aktivnosti 'treninga' i 'saradnje', što su često eufemizmi za vojne operacije“, rekla je magazinu zamenica direktorka projekta "Troškovi rata" Univerziteta Braun, Stefani Savel.

Procenjuje se da je nekih 14 procenata američkih komandosa poslatih u inostranstvo tokom 2021. godine završilo u Africi, najviše u celom svetu, osim na širem Bliskom istoku.

Terorizam cveta

Uprkos značajnom angažmanu komandosa, terorizam cveta širom kontinenta, navodi se u izveštaju Pentagonovog Centra za Afriku.

"Nasilje militantnih islamističkih grupa u Africi nezaustavljivo je poraslo poslednjih deset godina, proširivši se 300 procenata u tom periodu“, navodi se u avgustovskoj proceni situacije na kontinentu.

"Nasilje povezano sa militantnim islamističkim grupama se udvostručilo od 2019“, dodaje se.

Posle napada na SAD 2001. godine, vojni angažman u Africi se povećao i izgrađena je čitava mreža ispostava na severu kontinenta odakle su američke trupe izvodile napade bespilotnim letelicama, organizovale upade komandosa i obuku lokalnih trupa.

Izveštaj Pentagona dodatni je udarac za američki "rat protiv terorizma", naročito u svetlu katastrofalnog povlačenja koalicije predvođene SAD iz Avganistana gde su posle dve decenije ponovo na vlast došli talibani, isti oni protiv kojih se Zapad borio godinama.

Ruski angažman

Kada se govori o uticaju i angažmanu stranih sila u Africi, Kina se često pominje kao zemlja koja ima snažne diplomtske, trgovinske i strateške odnose sa "Crnim kontinentom".

Ono što se ne pominje toliko, navodi list "Fajnenšel tajms", jeste da isto tako dobre veze sa Afrikom ima i Rusija, a da pritom "nije potrošila ni rublju".

Kako se navodi, Moskva je poslednjih deset godina izgradila značajno prisustvo u većini zemalja Afrike, iskoristivši odnose iskovane u sovjetsko doba.

Za mnoge u Africi Sovjetski Savez je bio na pravoj strani istorije kada su političari na Zapadu borce za slobodum, poput Nelsona Mandele, predstavljali kao teroriste.