Studija Pentagona pokazala: Američki vojni piloti sve više obolevaju od raka

Studija Pentagona je otkrila visoku stopu raka među vojnim pilotima i prvi put pokazala da obolevaju i zemaljske posade koje toče gorivo, održavaju i lansiraju te letelice, objavio je Asošiejted pres.

Podatke o bolestima dugo su tražili penzionisani vojni avijatičari koji su godinama ukazivali na veliki broj članova vazdušne i zemaljske posade za koje su znali da imaju rak. Rečeno im je da su ranije vojne studije otkrile da nisu izloženi većem riziku u odnosu na opštu populaciju SAD.

U svojoj jednogodišnjoj studiji o skoro 900.000 pripadnika službe koji su leteli ili radili na vojnim avionima između 1992. i 2017. godine, Pentagon je otkrio da članovi posade imaju 87 odsto veću stopu melanoma i 39% odsto veću stopu raka štitaste žlezde, dok su muškarci imali 16 odsto veću stopa raka prostate, a žene 16 odsto veću stopu raka dojke. Sve u svemu, avionske posade su imale 24 odsto veću stopu raka svih vrsta.

Studija je pokazala da su zemaljske posade imale 19 odsto veću stopu raka mozga i nervnog sistema, 15 odsto veću stopu raka štitne žlezde i 9 odsto veću stopu raka bubrega ili bubrega, dok su žene imale 7 odsto veću stopu raka dojke. Ukupna stopa karcinoma svih vrsta bila je 3 odsto veća.

Kao dobru vest, AP navodi to što su zemaljske i vazdušne posade imale daleko niže stope raka pluća, a vazduhoplovne posade su takođe imale niže stope raka bešike i debelog creva.

Podaci su upoređivali zdravstveno stanje pripadnika službe i opšte populacije SAD nakon prilagođavanja starosti, pola i rase.

Pentagon je saopštio da je nova studija jedna od najvećih i najsveobuhvatnijih do sada. Ranija studija je posmatrala samo pilote vazduhoplovstva i otkrila neke veće stope raka, dok je ova proučavala sve službe i posade u vazduhu i na kopnu.

Pentagon je upozorio da će stvarni broj slučajeva raka verovatno biti još veći zbog nedostatka podataka.

"Studija dokazuje da je prošlo vreme da lideri i kreatori politike pređu sa skepticizma na verovanje i aktivnu pomoć", rekao je penzionisani pukovnik vazduhoplovnih snaga Vins Alkazar, član Udruženja lovačkih pilota "Red River Vali", koje je tražilo od Pentagona i Kongresa pomoć. 

Studiju je zahtevao Kongres u zakonu o odbrani iz 2021. Sada, pošto su utvrđene veće stope, Pentagon mora da sprovede još veći pregled kako bi pokušao da shvati zašto posade obolevaju.

Izolovanje potencijalnih uzroka je teško, a Pentagon je pažljivo primetio da ova studija ne implicira da vojna služba u vazduhoplovnoj ili zemaljskoj posadi izaziva rak, jer postoji više potencijalnih zbunjujućih faktora koji se ne mogu kontrolisati u ovoj analizi, kao što su porodične istorije, pušenje ili upotreba alkohola.

Ali vazduhoplovne posade su dugo tražile od Pentagona da pažljivo pogleda neke od faktora životne sredine kojima su izloženi, kao što su mlazno gorivo i rastvarači koji se koriste za čišćenje i održavanje delova mlaznjaka, senzora i njihovih izvora energije u nosnim konusima aviona, i masivni radarski sistemi na palubama brodova na koje sleću.

Pentagon je priznao da je studija imala praznine koje su verovatno dovele do nedovoljnog broja slučajeva raka.

Baza podataka vojnog zdravstvenog sistema korišćena u studiji nije imala pouzdane podatke o raku sve do 1990. godine, tako da možda nije uključivala pilote koji su leteli mlaznjacima rane generacije u prethodnim decenijama.

Studija takođe nije uključivala podatke o raku iz Odeljenja za boračka pitanja ili državnih registara raka, što znači da nije obuhvatila slučajeve bivših članova posade koji su se razboleli nakon što su napustili vojni medicinski sistem.

"Važno je napomenuti da su se rezultati studije možda razlikovali da su bili uključeni dodatni stariji bivši pripadnici vojske", navodi se u studiji, prenosi AP.

Da bi to popravio, Pentagon će sada povući podatke iz tih registara kako bi ih dodao ukupnom broju, navodi se u studiji.

Druga faza studije će pokušati da izoluje uzroke. Predlog zakona iz 2021. zahteva od Ministarstva odbrane ne samo da identifikuje„kancerogene toksikante ili opasne materijale povezane sa vojnim letovima, već i da odredi tip aviona i lokacije na kojima su služile dijagnostikovane posade.

Eksperimentalni poligon NATO-a

Oko 20.000 - 22.000 ljudi u Srbiji umre godišnje od raka, prema zvaničnom registru.

Veliki deo tih brojki je posledica NATO bombardovanja, upozorila je više puta ministarka zdravlja Danica Grujičić i podsetila da je organizacija UN za ekologiju još 1999. govorila o regionalnoj ekološkoj katastrofi, kao posledici bombardovanja.

"Kada pogledate agresivnost i mortalitet tumora, mi, Mađari i Hrvati se smenjujemo u broju umrlih od malignih bolesti. Tumori su postali agresivniji i nepredvidljiviji, nešto se desilo. Tadašnji meteorološki uslovi su proizveli da se zagađenje širi na druge zemlje."

Naglašava da tokom NATO agresije nije vođen samo nuklearni rat, već i hemijski.

"Mislim da je to urađeno namerno, bili smo eksperimentalni poligon, kao Vijetnam. Problem ove države je što to nije nikada sistematski ispitano. Radnici koji su raščišćavali predajnik RTS-a kod Vranja, svi su oboleli od kancera, samo je jedan još uvek živ, sedmoro ih je umrlo. Svi radnici iz EPS-a koji su skidali vlakna iz grafitnih bombi koje su izuzetno kancerogene da bi mi imali struju sutradan, svi su pomrli, uglavnom od leukemije. To bi sada sve morali peške da dokazujete, jer 1999. nije bilo volje."