Komentarišući turske ambicije na Balkanskom poluostrvu i razmatrajući kako Atina treba da se postavi s tim u vezi, Panagjotis G. Pavlos u autorskom tekstu objavljenom na portalu RTS-a podseća na deo knjige turskog diplomate Ahmeta Davutoglua "Strategijska dubina".
"Jedini način da Turska uspe u ostvarivanju svojih neoosmanističkih ambicija na Balkanu jeste da ne dozvoli stvaranje osovine Beograd–Atina", napisao je Davutoglu i otkrio ono što je, po rečima Pavlosa, "svakom mislećem Grku bilo jasno".
A imajući u vidu da jednu od osnovnih poluga turskog uticaja na Balkanu, što često ponavljaju turski zvaničnici, kao i predsednik Redžepa Tajipa Erdogana, čine "muslimanske zajednice" od grčke Trakije sve do Bosne i Hercegovine, treba istaći da najpouzdaniju od svih čine Albanci, naročito na Kosovu i Metohiji.
Međutim, Kosovo i Metohija predstavljaju kolevku srpske državnosti, dok su s druge strane Erdoganove reči "Kosovo je Turska, Turska je Kosovo", izgovorene pre deceniju u Prizrenu.
Pavlos podseća i da je Turska prva zemlja koja je 2008. godine priznala jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, za njom su išle i SAD.
Amerika podržava povratak Turske na Balkan
Za Vašington, Turska na Balkanu, kako je nedavno u intervjuu za "Katimerini" rekao Gabrijel Eskobar, najviši u hijerarhiji Stejt departmenta zadužen za jugoistočnu Evropu, "nije treća zemlja", piše Pavlos i dodaje da Amerika snažno podržava povratak Turske i turskog uticaja na Balkanu, posebno u Albaniji, u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji.
Najnoviji dokaz za ovu tvrdnju je, ističe Pavlos, činjenica da Vašington gura ideju da od jeseni 2023. komandu međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu preuzme Turska, što je po njemu vrlo simbolično ako se ima u vidu da je Kosovo mesto na kome su Turci, osvajajući Balkan, naišli na najtvrđi otpor hrišćana, Srba, koji su im u Boju za Kosovo ubili sultana.
Pavlos smatra da je odgovor na pitanje šta s tim u vezi treba da radi Atina veoma prost – sve suprotno od onoga za šta se zalaže, podržava i čvrsto podupire Ankara.
Atina treba da radi sve suprotno od Ankare
"Sitni ustupci koje u poslednjih desetak godina o pitanju Kosova Grčka čini SAD i Nemačkoj zapravo su krupni ustupci Turskoj. U Ankari trljaju ruke svaki put kada Atina napravi neki korak ka Prištini. Bilo da se radi o otvaranju trgovinske kancelarije Prištine u Atini (za vreme Ciprasove vlade), njenom unapređenju u status kancelarije za zaštitu interesa (za vreme Micotakisove vlade) ili o pompeznoj poseti Nikosa Dendijasa Prištini", ističe Pavlos.
Čineći ustupke Ankari, Berlinu i Vašingtonu, i na taj način sitnim koracima se približavajući kosovskim Albancima, Grčka okreće leđa svom jedinom, pravom i vekovima pouzdanom savezniku na Balkanu Srbiji.
Priče o ekonomskim interesima Grčke na "Kosovu" bajke su za malu decu. Prirodne resurse na ovoj teritoriji posle protivpravne NATO agresije na Srbiju 1999. već su prigrabili Amerikanci i Nemci, konstatuje Pavlos.
Dodaje i da na "Kosovu" radi samo sektor koji ne reguliše privredno već krivično pravo. "Ako me razumete šta hoću da kažem", ironičan je on.
Pavlos ističe da kosovski Albanci od Grčke jedino žele priznanje njihove ilegalne secesije, ostvarene putem protiv međunarodnog prava počinjene agresije NATO-a, u kojoj Grčka, iako članica Alijanse, nije učestvovala.
Odnos Grčke prema "Kosovu" odraziće se na kiparsko pitanje
Pavlos dodaje i da su tvrdnje Amerikanaca i Nemaca da se odnos Grčke prema "Kosovu" neće odraziti na kiparsko pitanje – dimna zavesa.
"Kosovo nije nikakav slučaj sui generis, kako su nas godinama ubeđivali. Reč je o internacionalizovanom presedanu, na koje se neki već pozivaju, i tek će se pozivati kada im to bude odgovaralo", konkretan je grčki novinar.
Potom zaključuje da su otvaranje prištinske kancelarije i posete iz Atine u Prištinu i obrnuto opasan flert iz kojeg ne može nastati ništa trajno, časno, dobro i pouzdano.
Takođe, konstatuje da ukoliko se ovaj emocionalni flert završi grčkom sramotom u vidu priznanja jednostrane nezavisnosti "Kosova", kosovski Albanci će raskinuti "vezu za jednu noć" i vratiti se tamo gde im je istorija odavno odredila mesto – u harem sultana iz Ankare.
Ako se kojim slučajem desi to zlo, Grčka će ostati osramoćena i bez svog vekovnog saveznika Srbije.
"Da li je Grčka dovoljno zrela da nakon prespanskog samoubistva ne pređe ponovo crvenu liniju sopstvenog dostojanstva i sopstvenog opstanka? Ako to nije učinio Elefterios Venizelos, i to dok je Grčkoj visio Damoklov mač nad glavom, zašto bi se, da to učini danas, usudio njegov zemljak i potomak Kirjakos Micotakis?", pita se Panagjotis G. Pavlos u autorskom tekstu na portalu RTS-a.