Tokom 12 godina, Specijalna komisija UN, a potom i Komisija UN za praćenje, kontrolu i inspekciju naoružanja, pretraživali su Irak u potrazi za oružjem za masovno uništenje, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije.
U februaru 2003, američki državni sekretar Kolin Pauel na sastanku Saveta bezbednosti UN optužio je iračko rukovodstvo za proizvodnju oružja za masovno uništenje. Kao nepobitan "dokaz" pokazao je epruvetu sa belim prahom, u kojoj se, navodno, nalazio uzročnik antraksa pronađen u Iraku.
Dvadesetog marta 2003. godine, kršeći međunarodno pravo, SAD su, uz podršku svojih saveznika, pokrenule invaziju na Irak, podsetilo je Ministarstvo.
Ova avantura potpuno je uništila državnost, vojne, ekonomske i društvene osnove Iraka, podsetilo je Ministarstvo, gurnuvši zemlju u dugotrajni unutrašnji vojno-politički sukob.
Invazija je rezultirala svrgavanjem i pogubljenjem legitimnog predsednika Sadama Huseina, uništenjem infrastrukture zemlje, ozbiljnim pogoršanjem zdravstvenog sistema i porastom kriminala.
Prema procenama različitih izvora, broj ubijenih civila kreće se između 100.000 i 205.000 ljudi, a indirektni gubici među civilnim stanovništvom procenjuju se na oko 650.000 ljudi. Broj iračkih izbeglica dostigao je 1,5 miliona, interno raseljenih lica dva miliona ljudi. Trenutno, više od 12 miliona Iračana, odnosno oko 30 odsto stanovništva, živi ispod granice siromaštva.
Najstrašniji zločini počinjeni u Iraku
Tokom vojne avanture u Iraku, oružane snage koalicije nisu se ustezale od činjenja ratnih zločina. Tokom invazije, Amerikanci su koristili više od 10.700 hiljada komada kasetne municije sa 1,8 miliona punjenja.
U maju 2004. u selu Mukaradib, američka vojska je ubila više od 40 učesnika svadbene ceremonije, uključujući 13 dece.
Novembra 2005, u blizini grada Hadit, američka patrola je otvorila vatru na civile na kontrolnom punktu, kada je ubijeno njih 15.
U martu 2006, 14-godišnju devojčicu su silovala petorica američkih vojnika u blizini grada El Mahmudija. Njihova tela spaljena.
U julu 2007. dva helikoptera američke vojske pucala su na stanovnike Bagdada, pri čemu je ubijeno između 12 i 18 Iračana.
Septembra 2007. godine, zaposleni u američkoj kompaniji "Blek voter", otvorili su vatru na trgu Nisour u Bagdadu. Poginulo je 17 civila, 20 je ranjeno.
Kao primer nepoštovanja standarda Ženevske konvencije SAD treba pomenuti osvajanje Mosula 2017. godine. Ovaj grad je, nakon tepih bombardovanja i masovne upotrebe raketnih i artiljerijskih sistema, praktično je zbrisan sa lica zemlje. Prema misiji UN za pomoć Iraku, ovom prilikom je stradalo 1.000 civila.
Velika većina počinilaca nije pozvana na odgovornost.
Pljačka kulturnog i istorijskog nasleđa Iraka
U posledice invazije spada i nanošenje štete kulturnom i istorijskom nasleđu Iraka. Svetska zajednica je uspela da dokumentuje brojne slučajeve krijumčarenja antikviteta od strane američke vojske. Vojnici koalicije opljačkali su veliki broj artefakata. Nestalo je oko 15.000 eksponata, od kojih nije vraćeno više od 6.000.
Uništena je i "Kuća mudrosti" - poznata biblioteka i naučni centar, zasnovan na zaostavštini iz vremena Abasidskog kalifata.
Američka vojna avantura uzrokovala je pretnje regionalnoj stabilnosti, stvarajući plodno tle za širenje terorizma i ekstremizma, uključujući i zloglasni ISIS.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, tokom sastanka sa čelnicima vlade, 20. marta 2003. je istakao: "Vojne akcije SAD i Velike Britanije izvode se suprotno stavu svetskog javnog mnjenja, suprotno principima i normama međunarodnog prava i Povelje UN. Vojna akcija protiv Iraka je velika politička greška."
Zloglasni američki zatvor u Abu Graibu
Još jedno mračno poglavlje američke okupacije Iraka predstavlja zatvor Abu Graib u blizini Bagdada.
Za vreme vladavine Sadama Huseina, ovaj zatvor bio je podređen Upravi opšte bezbednosti, gde su se, prema tvrdnjama zapadnih medija, dešavala masovna mučenja i pogubljenja političkih zatvorenika režima u Iraku. Međutim, nema dokaza da je zatvor bio politički, kao što nema ni dokaza za tvrdnje o masovnim pogubljenjima.
Godine 2003, nakon pada režima Sadama Huseina, ova je lokacija postala glavni zatvor za iračke političke zatvorenike.
Glasine o dešavanjima u Abu Grejbu počele su da se šire u proleće 2003. Sve je počelo sa pismom koje je napisala jedna zatvorenica u Abu Grejbu, u kome ona optužuje Amerikance za seksualno zlostavljanje.
Zbog toga je u Iraku pojačan narodni otpor, a u nekim oblastima Bagdada došlo je do oružanih pobuna.
Međutim, pravi razlog za početak istrage o u Abu Grejbu bio je disk, u čiji je posed došao američki vojni policajac Džozef Darbi, koji je sadržavao dokaze o mučenju i zlostavljanju zatvorenika. Dana 13. januara 2004. godine pokrenuta je zvanična istraga protiv 17 vojnika.
Američke vlasti pokušale se da spreče poznatog novinara Simora Herša da objavi svoj članak o Abu Graibu u "Njujorkeru".
Prilikom razgovora sa aktivistkinjom za ljudska prava Dženis Karpinski ispostavilo se da u Abu Grejbu postoji poseban "blok 1A", kojim je upravljala vojna obaveštajna služba, gde su ispitivani posebno važni zatvorenici. Tamo su se redovno pojavljivali i pripadnici CIA i Pentagona.