Finska je najsrećnija zemlja na svetu šestu godinu zaredom, navedeno je u ovogodišnjem izveštaju o sreći Mreže rešenja za održivi razvoj UN.
Litvanija je jedina nova zemlja u prvih 20, dok su u ovoj publikaciji Avganistan i Liban dve najnesrećnije zemlje.
Posle Finske, na drugom mestu na listi se nalazi Danska, potom Island, pa Izrael, Holandija, Švedska, Norveška, zatim Švajcarska, Luksemburg i Novi Zeland.
Srbija se na Svetski dan sreće nalazi na 45. mestu, Hrvatska na 48, Crna Gora na 67, a Bosna i Hercegovina na 71 mestu.
Od objavljivanja prvog Izveštaja o sreći u svetu 2012. godine postoji sve veći konsenzus o tome da se sreća može promovisati kroz javne politike i delovanje biznisa i civilnog društva.
Istraživanje o sreći u svetu koristi šest ključnih faktora koji pomažu da se objasne varijacije u nivoima sreće širom sveta, a to su: socijalna podrška, prihod, zdravlje, sloboda, velikodušnost i odsustvo korupcije.
Prvi Međunarodni dan sreće obeležen je pre 10 godina, 20. marta 2013. godine.
Od tada su ljudi širom sveta prepoznali ne samo važnost merenja sreće i blagostanja, već su nastojali da podrže javnu i privatnu politiku kako bi pomogli njeno promovisanje.
"Krajnji cilj politike i etike treba da bude ljudsko blagostanje", ističe poznati američki ekonomist Džefri Saks.
Prema njegovim rečima, blagostanje nije "meka" i nejasna ideja, već se fokusira na oblasti života od kritične važnosti - materijalne uslove, mentalno i fizičko bogatstvo i lične vrline.
"Moramo da pretvorimo ovu mudrost u praktične rezultate da bismo postigli više mira, prosperiteta, poverenja, uljudnosti i da, sreće u našim društvima", istakao je Saks.