Svet
"Global tajms" Da li se američkoj hegemoniji nazire kraj? 20 godina od početka rata u Iraku
Dok je početak rata u Iraku naznačio kraj "meke moći" SAD, i "tvrda moć" Vašingtona više nije ono što je bila, ocenili su stručnjaci za kineski list
Američki rat u Iraku, koji je počeo 20. marta 2003. godine kada su SAD i njeni saveznici pokrenuli invaziju na jednu suverenu zemlju na Bliskom istoku zasnovanu na lažnim obaveštajnim podacima o "oružju za masovno uništenje", doneo je destruktivne i nepovratne katastrofe regionu, i naneo mnogo kolateralne štete svetu, piše "Global tajms".
Stručnjaci za kineski list ukazuju da se američka demokratija zasnovana na "čekovima i bankarskim računima" nikada neće suprotstaviti Vašingtonu pri sejanju smrti i uništenja u zemljama poput Iraka, Libije, Sirije, Avganistana, imajući u vidu profite koje je američki vojno-industrijski kompleks, ali i neki viši zvaničnici, uključujući i tu neke bivše predsednike, ostvario usled tih agresija.
Ujedno, američki zvaničnici odgovorni za te tragedije nikada nisu računali da će za njih odgovarati pred međunarodnom zajednicom.
Dok aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden podržava pravno-ništavni nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog tobožnjih ratnih zločina u Ukrajini, američki zvaničnici već decenijama prolaze nekažnjeno za agresije Vašingtona usled pretnje invazijom na Hag, koju je Kongres ozakonio još 2002. godine.
I dok je Vašington sejao smrt uz dušebrižna opravdanja u okviru svoje "šire inicijative za bliski istok", upravo haos koji je nastao usled američkih vojnih intervencija učinio je taj region "leglom terorizma", ocenili su eksperti za "Global tajms".
Šta kažu Iračani o američkoj agresiji?
Irački inženjer Valid Haled Mfatan, koji je dve decenije svedočio turbulentnim promenama u svojoj zemlji, kaže za "Global tajms" da su se američke snage u Iraku ponašale kao "tirani", dodavši da onaj ko se ponaša kao tiranin "ne može uspostaviti mir."
"Više od 200.000 civila je ubijeno, desetine miliona ljudi raseljeno, a ekonomski gubici se ne mogu ni pojmiti", kaže šef Instituta za istorijska istraživanja u Bajt el Hikmi Haider Kasim el Tamimi za kineski list, dodavši da je rat započet sa predumišljajem na osnovu lažnih dokaza zarad interesa SAD.
Šteta izazvana ratom i dalje traje, a SAD ne samo da su uništile zemlju koja je nekada bila prosperitetna i lepa, već su i srušile ravnotežu snaga na Bliskom istoku. Ovo je duboko promenilo geopolitički pejzaž regiona i izazvalo beskrajni haos i neizvesnost, rekao je El Tamimi.
Činjenicu da SAD nisu naučile na svojim greškama ilustruje i tekuća kriza u Ukrajini, ocenio je irački stručnjak, ukazavši da je neobuzdana ekspanzija NATO-a izazvala je oštru reakciju Rusije i izbijanje vojnog sukoba.
Početak kraja hegemonije SAD
Rat u Iraku bio je početak opadanja meke moći SAD u periodu posle Hladnog rata, rekao je za "Global tajms" direktor Instituta za bliskoistočne studije na Šangajskom univerzitetu za međunarodne studije Žu Vejli.
"Globalno poverenje u SAD je naglo opalo posle rata u Iraku", rekao je Žu.
SAD nisu uspele da pruže nijedan ubedljiv dokaz koji bi podržao svoje izgovore za pokretanje rata, dok se i sam izgovor se pokazao kao laž. Posle rata, SAD nisu uspele da obezbede bolje uslove u regionu, već su ih pogoršale u svim aspetkima, primetio je Žu.
Najnovija diplomatska pobeda obnavljanja diplomatskih veza između Saudijske Arabije i Irana uz posredovanje i podršku Kine pokazuje da su velike sile na Bliskom istoku shvatile važnost pronalaženja zajedničkog puta za mirnu koegzistenciju i saradnju, odnosno opraštanje sa narativom o "sukobu civilizacija" koji su propagirale SAD, ocenili su kineski stručnjaci.
Što je još važnije, "tvrda" moć SAD opada, jer Vašington više nije u stanju da pokrene još jednu invaziju na zemlju veličine Iraka, ukazuju stručnjaci za "Global tajms".
"Da bismo obuzdali američku hegemoniju, ključno je da sve nacije u svetu poštuju autoritet UN, čineći Vašington nesposobnim da legitimiše svoje jednostrane vojne akcije protiv drugih zemalja. Ali ovo nije dovoljno i imamo još mnogo toga da uradimo", ukazuje profesor na Institutu za međunarodne odnose na Kineskom univerzitetu za spoljne poslove Li Haidong.
