Makronov ples na žici: Kako je penziona reforma probudila stare demone u Francuskoj

"Vraćala sam se kući peške sa večere u ulici Ri d Sirk, kada sam videla automobile u plamenu. U Ri Ruajal su bacali suzavac. Dok sam stigla do hotela u Ri de Kapisin, oba kraja ulice su gorela! Da li Pariz gori? U mojoj ulici DA! Mogu da osetim dim u sobi".

Ovako je jedna Amerikanka opisala doživljaj Pariza prošlog četvrtka novinaru Dejvidu Andelmenu, kolumnisti Si-En-En-a i nosiocu francuske Legije časti. 

Da, Francuska je u plamenu, naročito Pariz, iako već počinju pripreme za Letnje olimpijske igre koje bi trebalo da se održe sledeće godine, podseća Andelmen, a čini se da je Makron u škripcu između suprotstavljenih političkih struja i fiskalne relanosti. 

Njegovi ogorčeni protivnici nalaze se širom političkog spektra - od desno orijentisane Marin le Pen, do krajnje levice Žan-Lik Melanšona - i svi oni, poput ajkula, "već mirišu krv u vodi", iako su sledeći izbori tek za četiri godine.

Ipak, ne otpisujte aktuelnog francuskog lidera još uvek, poručuje autor, nazivajući ga "teflonskim predsednikom". Termin je skovao nekadašnji američki predsednik Džimi Karter 80-ih godina prošlog veka kako bi opisao veštinu Ronalda Regana da izađe gotovo netaknut iz politički nezgodnih situacija. 

Baš poput teflonskog tiganja, za koga se ne lepi nikakva prljavština. 

Tačka ključanja

Makronova odluka da podigne starosnu granicu za penzionisanje na 64 godine izlila je bes na francuske ulice, bez obzira što je sadašnja granica od 62 godine među najnižima u EU.

Zapravo, samo Slovenija sa pragom za penzionisanje od 60 godina se nalazi ispod. 

Nije ovo prva situacija takve vrste koju preživljava aktuelni predsednik, kaže Andelmen, podsećajući na žute prsluke i demonstracije zbog rasta cena goriva, kada je Makron s pravom računao na to da Francuzi na kraju izgube strpljenje za duge štrajkove.

Tako je bilo ranije, ali sada su ulozi mnogo veći.

"Penzije su i ranije bile tačka ključanja za Francuze koji su tradicionalno nevoljni da se odreknu sličnih beneficija, od kojih neke datiraju iz 17. veka i vremena Lija XIV", smatra autor i ističe da je veći deo današnjeg penzionog sistema definisan još za vreme Šarla de Gola. 

Ironično, upravo je De Gol dao Makronu instrument da progura penzionu reformu - tj. kontroverzni član 49.3 ustava. 

Od 100 puta koliko je upotrebljen taj član, 11 puta se desilo za vreme premijerke Elizabet Born, što je više od svih njenih prethodnika osim Mišela Rokara (28 puta). 

Dve Francuske

"Ova kriza pokazuje da postoje dve Francuske koje žive u potpuno odvojenim svetovima i smatraju da je nemoguće čak ni da komuniciraju", izjavio je nedavno politički komentator Alen Diamel.

Dok se zemlja klati na ivici građanskih nemira, Diamelova ocena odjekuje kao sumorni predosećaj, ističe Bi-Bi-Si i poručuje da su se "francuski demoni vratili".

Ljutnja i međusobno nerazumevanje zbog penzione reforme pokazuju koliko su dve frakcije opasno polarizovane.

U funkcionalnoj demokratiji suprotstavljeni argumenti bi sigurno postigli neki kompromis. Najzad, većina stanovništva, iako odbacuje Makronov plan, slaže se da je potrebna neka reforma penzija.

Ali da li francuska demokratija funkcioniše?

"Poverenje u političke procese i parlamentarni sistem je na minimumu. Kako drugačije objasniti slom degolista i socijalista, koji su vodili Francusku pola veka, i uspon krajnje desnice i krajnje levice?", pita se Bi-Bi-Si navodeći da je Makron podstakao "smrt starog režima". 

Makron je izabran dva puta za predsednika jer je alternativa Marin le Pen većini bila neprihvatljiva, ali "eliminišući umerenu opoziciju, on je opoziciju učinio ekstremnom", dodaje se.

Ulog veći od Francuske

S druge strane, Makronov postupak je poklon svakom članu parlamenta koji je možda razmišljao da se glasa za penzionu reformu, s obzirom da sada ne moraju javno da glasaju o tom nepopularnom zakonu, tvrdi Andelmen.

Ipak, situacija daje ogromnu moć političkim ekstremima na krajnjoj desnici i ekstremnoj levici da ojačaju pozicije okupljeni oko platforme za koju se čini da će je većina Francuza prihvatiti svim srcem: nema penzione reforme. 

Najzad, ulog za Makrona i saveznike je čak i veći od opstanka francuskog penzionog sistema.

Nekada viđen kao novi lider ujedinjene Evrope nakon odlaska bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, Makron je sada zaglibljen u problemima u sopstvenom dvorištu. 

Treba imati u vidu da Francuska već troši 14,5 odsto BDP-a na penzije, što je skoro duplo više od 7,5 procenata u SAD, što bi dugoročno bilo neizdrživo, zaključuje autor. 

Uspeh ili neuspeh u reformi penzionog sistema na domaćem terenu mogli bi da budu test za mnoge druge zemlje koje se suočavaju sa starenjem radne snage i rastućim deficitom.