Čak ni rat u Ukrajini nije naterao najveće evropske sile da povećaju izdvajanja za odbranu, piše "Politiko" i ukazuje da evropske članice NATO-a i dalje nisu ispunile zajednički cilj o trošenju dva procenta BDP-a na odbranu.
Od celog vojnog saveza, samo sedam (od 30) članica potrošilo je najmanje dva procenta BDP-a na odbranu prošle godine, navodi se u izveštaju NATO-a.
Primera radi, Nemačka je izdvojila 1,49 odsto BDP-a na odbranu, Italija 1,51 procenat, a Francuska tek 1,89 odsto bruto domaćeg proizvoda.
I pored toga što je reč o milijardama dolara, list piše da zvaničnici i stručnjaci upozoravaju da članice Alijanse moraju da troše mnogo više kako bi osigurale sopstvenu bezbednost.
Prošle godine su samo Grčka, Poljska, baltičke zemlje, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD izdvojili više od dva odsto BDP-a na odbranu, ističe se u izveštaju generalnog sekretara NATO-a.
"Svi treba da razumeju da, usled onoga što se dešava u Ukrajini, nemamo dovoljno vremena", poručila je premijerka Estonije Kaja Kalas i istakla da je bila "poprilično šokirana" kada je videla koje države poštuju dogovoreni cilj.
U izveštaju Alijanse ističe se, međutim, da evropski saveznici i Kanada osmu godinu zaredom povećavaju izdatke za odbranu.
"Tokom poslednjih osam godina, ovo povećanje je ukupno dodalo 350 milijardi dolara na budžet za odbranu", dodaje se u dokumentu.
Ipak, Sjedinjene Države i dalje izdvajaju najviše novca, ističe "Politiko" i navodi da izdaci Vašingtona čine 70 odsto ukupnog budžeta NATO-a, i pored toga što BDP Sjedinjenih Država čini 54 odsto BDP-a Alijanse.
Ujedinjeno Kraljevstvo, čija izdvajanja čine oko šest odsto zajedničkog budžeta, nalazi se na drugom mestu, dok je treća Nemačka sa oko pet odsto učešća.
Neimenovani evropski diplomata za "Politiko" ističe da je važna pozitivna putanja, kao i da mnoge članice NATO-a imaju planove da povećaju izdvajanja.
"Pojedine države su već najavile izdvajanja od najmanje 2,5 odsto BDP-a, a neke čak i više. Ima država koje nisu ispunile dogovoreni cilj, ali makar imaju plan da to učine", kaže diplomata i ukazuje da je, i pored toga što treba više ulagati, trend pozitivan.
Visoki zvaničnik iz države Centralne Evrope navodi da su dobrodošle političke proklamacije o jačanju odbrambenih kapaciteta.
Međutim, napominje da je lako davati obećanja, ali da je mnogo teže taj novac izdvojiti u praksi zbog brojnih uskih grla koja utiču na evropske države. Dodaje da to uključuje neefikasno planiranje odbrane, nedostatak sirovina za proizvodnju oružja i municije, duge procese nabavke i ograničen proizvodni kapacitet za koji su potrebne godine da bi se proširio.
"Prava potrošnja za odbranu će se povećati u nekom trenutku, ali za to će biti potrebno najmanje nekoliko godina, pod uslovom da se održi postojeća politička volja", dodaje zvaničnik.
Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je pohvalio saveznike za ostvareni napredak od 2014. godine, ali je istakao da se nova obećanja moraju pretvoriti u "pravi novac, ugovore i opremu".
Dodao je da će se zalagati za ambiciozniji cilj od izdvajanja minimum dva odsto BDP-a na odbranu.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ne treba razmišljati samo o procentima u situaciji kada se Alijansa suočava sa razvojem bezbednosnih pretnji.
Diskusija o dva procenta stavlja veći fokus na ulaganja u kolektivnu bezbednost, a ne na rezultate, poručuje Simus Danijels iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije.
Ukazuje da članice NATO-a treba da izdvoje odgovarajuća finansijska sredstva za odbranu, ali da bi se više trebalo fokusirati na to da li su saveznici sposobni i imaju li snage za odbranu kolektivne bezbednosti.
Drugi evropski diplomata priznaje da postoje prepreke, poput činjenice da Nemačka još nije dotakla svoj fond za modernizaciju vojske vredan 100 milijardi dolara. Dodaje da su neke članice Alijanse ulagale u skupu opremu, ali da im je nedostajalo dovoljno ljudi za eventualne operacije.
On ukazuje da postoji nekoliko faktora koji podstiču evropske investicije u odbranu, uključujući ekonomsku korist od trošenja novca na odbranu i moguće političke promene u Sjedinjenim Državama.
Očekuje se da će Vašington nastaviti da igra ključnu ulogu u okviru Alijanse, ali, piše "Politiko", istovremeno se očekuje da će se pažnja SAD, bez obzira na to ko sedi u Beloj kući, sve više pomerati ka Aziji.
List ukazuje da je sve više glasova u Sjedinjenim Državama koji dovode u pitanje veliku novčanu podršku NATO-a Ukrajini.
Još jedan neimenovani evropski diplomata za "Politiko" ističe da je rat u Ukrajini promenio percepciju, te da svi shvataju da SAD imaju druge prioritete, pored Evrope.
Istovremeno, tvrdi diplomata, postoji strah od mogućeg povratka republikanaca na vlast u Sjedinjenim Državama.