Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je zemlje članice da ubrzaju povećanje izdvajanja za odbranu jer nove brojke pokazuju da manje od četvrtine njih ispunjava cilj alijanse.
Stoltenberg je rekao da je "napad Rusije na Ukrajinu prošle godine pokazao da je svet postao nebezbedniji" i da saveznici iz NATO-a moraju da odgovore postavljanjem i ispunjavanjem ambicioznijih vojnih ciljeva, prenosi Rojters.
Prema procenama u godišnjem izveštaju generalnog sekretara NATO-a, objavljenom danas, sedam od 30 zemalja alijanse ispunilo je trenutni cilj da potroši dva odsto BDP-a na odbranu 2022. godine, jedna manje nego 2021. godine, pre rata u Ukrajini.
Stoltenberg je saopštio da su očekivanja Alijanse bila da će još dve članice postići cilj, ali su njihove ekonomije porasle više nego što se očekivalo, pa je njihova potrošnja smanjena kao udeo u BDP-u.
Članice NATO-a konstantno povećavaju izdvajanja na odbranu otkako su Rusija pripojila Krim i ušla u Donbas 2014. godine, ali je Stoltenberg naveo da je rat u punom obimu prošle godine ukazao na potrebu da se troši više.
"Nema sumnje da moramo da uradimo više i da to radimo brže. Sadašnji tempo, kada je reč o povećanju potrošnje za odbranu, nije dovoljno visok. Moja poruka saveznicima je da pozdravljamo ono što su uradili, ali oni moraju da ubrzaju, moraju da izdvoje više u opasnijem svetu", rekao je on novinarima u sedištu NATO-a u Briselu.
Na samitu u Velsu 2014. godine, lideri NATO-a su se složili oko cilja da u roku od jedne decenije troše najmanje dva odsto svog BDP-a na odbranu.
Stoltenbergov izveštaj za 2022. godinu pokazao je da su Grčka, SAD, Litvanija, Poljska, Britanija, Estonija i Letonija ispunile taj cilj.
Ukupna potrošnja NATO saveznika na odbranu porasla je za 2,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Očekuje se da će lideri NATO-a dogovoriti novi cilj na julskom samitu u Viljnusu, u Litvaniji, a Stoltenberg je rekao da dva odsto BDP-a sada treba posmatrati kao minimum, a da članice imaju za cilj da se kreću brže kako bi dostigle više nivoe.
Brojke u izveštaju pokazuju da su Hrvatska i Francuska bile najbliže ispunjenju cilja od dva odsto, pri čemu svaka troši oko 1,9 odsto BDP-a na odbranu.
Na začelju su Belgija, Španija i Luksemburg, čiji su izdaci za odbranu bili ispod 1,2 odsto BDP-a, navodi Rojters.