Svet
"Gardijan": Ogoljeno licemerje Kolektivnog zapada
Licemerno je što, za razliku od Rusije danas, pre dvadeset godina niko nije javno pozvao na uvođenje sankcija protiv SAD i Velike Britanije, kao ni na krivično gonjenje njihovih lidera, piše novinar Džonatan Stil
Korisna je slučajnost što se dvadeseta godišnjica "Bušove i Blerove ilegalne invazije na Irak" poklapa sa prvom godišnjicom "Putinove ilegalne invazije na Ukrajinu", pošto ni jedna nije bila odobrena od strane UN, ali je reakcija Kolektivnog zapada u ova dva slučaja dijametralno suprotna i neprincipijelna, započinje svoju kolumnu u "Gardijanu" novinar Džonatan Stil.
Bušova i Blerova invazija i okupacija Iraka, kao i njene haotične posledice, odnele su više od milion života. Američke trupe su počinile nemerljive zločine, i to ne samo nad zarobljenim vojnicima. U zatvoru Abu Graib, nedaleko od Bagdada, američki vojnici su osramotili iračke zarobljenike i prekršili Ženevske konvencije. Invazija je isprovocirala snažan otpor lokalnog stanovništva, a američke taktike protiv pobunjenika dovele su do pokolja civilaa, podseća autor.
Svet je na rat u Iraku uglavnom gledao sa neodobravanjem, ali gotovo nikakve mere nisu preduzete. Nije bilo međunarodnih sankcija protiv SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, niti su sprovedene nikakve istrage pred međunarodnim sudovima. Pojedine organizacije za zaštitu ljudskih prava su pozvale na podizanje optužnica protiv Tonija Blera za zločin agresije, ali ni jedna vlada nije pokrenula postupak u Ujedinjenim nacijama kako bi se otvorila krivična istraga.
Sada, sa druge strane, ukazuje autor, kada je u pitanju "Putinov ilegalni rat u Ukrajini", gotovo sve zapadne države su, predvođene Vašingtonom, uvele sankcije Rusiji i zamrzle gotovo svu rusku imovinu u zapadnim bankama. Pre nekoliko dana, čak je i Međunarodni krivični tribunal podneo optužnicu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
Džonatan Stil ocenjuje da je ovaj kontrast u globalnoj reakciji na dva rata poučan.
Pojedinci tvrde da bi, ukoliko Rusija bude poražena u Ukrajini, Evropa mogla da uživa u postimperijalnom miru i slobodi prvi put u svojoj istoriji. Ali oni zaboravljaju na NATO, savez koji do današnjeg dana predstavlja instrument američke hegemonije u Evropi. Neki saveznici možda i odbiju da učestvuju u pojedinim vojnim avanturama, poput Francuske i Nemačke u Iraku, ali ih oni neće javno nazvati ilegalnim, niti pozvati na uvođenje sankcija.
Evropljani i pojedini Amerikanci, koji su bili protiv širenja NATO-a ili su se čak zalagali za njegovo ukidanje po okončanju Hladnog rata, nisu imali nikakve šanse za uspeh. Baltičke države i Poljska po svaku cenu su želele da se nađu ispod "američkog imperijalnog kišobrana", a američki vojno-industrijski kompleks nije želeo da propusti takvu šansu.
Podjednako nerealne bile su ideje da bi NATO trebalo da pozove Rusiju u svoje članstvo, kako bi se na taj način promovisalo pomirenje po okončanju Hladnog rata. Iako su ruski lideri, od Mihaila Gorbačova do Borisa Jeljcina, bili spremni da okončaju podele u Evropi, Vašington nije želeo da otvori svoj savez za nove članove čiji bi nuklearni arsenal bio izjednačen sa američkim i koje bi mogle da dovedu u pitanje njihove spoljnopolitičke prioritete, navodi novinar "Gardijana".
Danas, trideset godina nakon okončanja Hladnog rata, sve je više znakova da se unipolarni momenat u kom dominiraju Sjedinjene Američke Države privodi kraju.
Glavni izazivač ipak nije Putinova Rusija, već sve samouverenija Kina, dok se sve veća previranja vide i na Globalnom jugu. Svega četrdesetak zemalja se pridružilo Americi u uvođenju sankcija protiv Moskve, dok se na zapadne tvrdnje da se oružje Ukrajini šalje isključivo "kako bi se ona zaštitila" u mnogim delovima sveta gleda sa skepsom. Značajan broj zemalja u Africi, Aziji i Latinskoj Americi u tome vidi pre svega pokušaj promene vlasti u Moskvi.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu u bezbednosnu politiku Žozef Borelj rekao je tokom Minhenske bezbednosne konferencije da "vidi koliko je snažan ruski narativ, kao i optužbe za duple standarde", dok je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da je "šokiran koliko kredibiliteta gubimo na globalnom Jugu".
Mnogi se danas plaše novog hladnog rata, ovog puta između Zapada i Kine, dok drugi očekuju uspon multipolarnog sveta, u kom se od zemalja neće očekivati da biraju strane. "Bilo kako bilo, uprkos ponovnom oživljavanju američke moći u Evropi kao rezultatu rata u Ukrajini, era američke nadmoći u ostatku sveta uskoro bi mogla da bude gotova", zaključuje Stil.
