Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko reagovao je na najavu Londona da se Kijevu isporuče granate sa osiromašenim uranijumom, upozorivši da će odgovor Moskve na moguću upotrebu te vrste municije biti užasan.
On je dodao da Moskva može da isporuči Minsku municiju sa obogaćenim uranijumom ako London zaista bude sproveo svoju zamisao.
"Čim ova municija eksplodira na pozicijama ruskih trupa, videćete da će odgovor biti užasan. To će biti lekcija za celu planetu. Ako su zapadne zemlje lude, onda će podstaći ovaj proces", rekao je Lukašenko na komemorativnom događaju povodom 80. godišnjice tragedije u "Hatinju".
Beloruski lider je dodao da veruje da London neće Kijevu isporučiti municiju sa osiromašenim uranijumom, nazvavši ovakvu ideju "brbljanjem".
"Ako zapadni političari budu postupali racionalno, neće preduzeti takav korak. Pozivam Zapad da prekine sumanutu politiku i da krene ka mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini. Podsetio bih samo, da se Rusija, Kina i mnoge druge zemlje zalažu za diplomatsko rešenje ove situacije", naveo je on.
Primer nekih zemalja pokazuje kako se uzdigao savremeni neonacizam
Lukašenko je dodao da se na primeru niza zemalja vidi kako je savremeni neonacizam podigao glavu i da fašizam nema ljudsko lice, ali ima imena.
"Imena ubica i izdajnika svog naroda. Znamo ih. Postoje ideološki naslednici u kojima se ponovo probudio gen mržnje prema slovenskoj civilizaciji. 'Arijevske standarde' zamenili su liberalno-demokratskim vrednostima", naveo je on.
On je napomenuo da "filtriranje naroda da bi se zadovoljili novi standardi traje već duže vreme – kroz obojene revolucije, pobune, proksi ratove, sankcije, ucene".
"Znamo dokle to može da ide. Nažalost, to sve već vidimo na primeru susednih zemalja, gde se na ruševinama sećanja na sovjetsko nasleđe i veliku pobedu, na ruševinama porušenih spomenika pobedonosnim vojnicima, moderni neonacizam uzdigao", zaključio je beloruski predsednik.
Stanovnike beloruskog sela Hatinj pre 80 godina, nacisti i njihovi saradnici iz 118. bataljona ukrajinske milicije saterali su u veliku štalu, gde su ih spalili. Prema novootkrivenim arhivskim dokumentima, u požaru je poginulo 149 ljudi, među kojima je bilo 75 dece.
Trenutno, na mestu gde se nalazilo selo Hatinj, nalazi se memorijalni kompleks u znak sećanja na stotine sela uništenih tokom rata i ljudske žrtve koje je beloruski narod pretrpeo u Velikom otadžbinskom ratu. U aprilu 2021. godine, generalni tužilac Belorusije Andrej Šved objavio je da je pokrenuo krivični postupak o genocidu nad stanovništvom Beloruske Sovjetske Socijalističke Republike tokom rata 1941-1945.
U vreme pokretanja krivičnog postupka o genocidu, prema zvaničnim informacijama, tokom nacističke okupacije, 9.200 beloruskih sela je potpuno ili delimično uništeno. Istovremeno, 186 naselja je izgorelo do temelja zajedno sa ljudima.