Svet
Osiromašeni uranijum iz Velike Britanije: Teška smrt koja stiže godinama kasnije
Najava da će London Ukrajini uz "čelendžere" slati pancirne metke sa osiromašenim uranijumom sa razlogom je uzburkala rusku, tako i jedan deo svetske javnosti
Najavu Londona da će, uz eskadrilu tenkova "čelendžer 2", poslati i pancirne metke koji sadrže osiromašeni uranijum dočekale su burne reakcije ruskih zvaničnika, ali i jednog dela svetske javnosti, pogotovo onog koji je bombardovanju osiromašenim uranijumom već bio izložen.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je to nazvala "jugoslovenskim scenarijom" i upozorila Ukrajince da ih"njihovi 'dobrotvori' truju", podsetivši na slučaj italijanskih vojnika, pripadnika Kfora koji su angažovani na teritoriji KiM nakon NATO agresije tokom koje su korišćene bombe sa osiromašenim uranijumom. Ministar odbrane Sergej Šojgu je upozorio da ova odluka Londona ostavlja "sve manje koraka" do nuklearnog sukoba, a predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je izjavio da će Rusija "biti prinuđena da u skladu sa tim reaguje" ukoliko do pošiljke dođe.
Negodovanja o odluci Londona bilo je i u samoj Velikoj Britaniji.
Bob Vir, direktor za istraživanje i politiku u Opservatoriji za konflikte i životnu sredinu, organizaciji u čije se istraživačke partnere ubrajaju Pravni fakultet Univerziteta Harvard, Kings koledž u Londonu, i druge prestižne obrazovne i istraživačke ustanove, ukazuje na istorijski stav Velike Britanije o oružju sa osiromašenim uranijumom.
"Od 2007. godine većina zemalja je podržavala rezolucije UN u kojima se ističu zdravstveni, ekološki i tehnički problemi u vezi sa upotrebom tog oružja. Velika Britanija bila je jedna od samo četiri zemlje koje su dosledno glasale protiv tih rezolucija", rekao je Vir za britanski portal "Diklasifajd".
Trenutno ne postoji dokument u okviru međunarodnog prava koji zabranjuje upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom.
Autorka Avril Mekdonald je u svom radu izdatom u okviru "Foruma o razoružavanju" koji objavljuje Institut za istraživanje razoružavanja UN 2008. godine ukazala da, iako takva municija deli karakteristike sa nekim tipovima oružja koja su predmet međunarodne zakonske kontrole, to nije slučaj sa municijom sa osiromašenim uranijumom zato što ona nije primarno dizajnirana da otruje, ozrači ili nanese trajnu štetu na druge posredne načine.
Drugim rečima, trovanje ljudi i okoline "samo" je "kolateralna šteta".
Iako je razlog za upotrebu osiromašenog uranijuma u municiji "veća probojna moć", njegovu primenu su u više navrata naučnici dovodili u vezu sa rakom i urođenim defektima u potomstvu pojedinaca koji su bili u neposrednom kontaktu i/ili populaciji koja je u datom regionu rođena nakon upotrebe takvog oružja - iako ima i onih koji nastavljaju da negiraju njegovo štetno dejstvo.
"Diklasifajd" citira i generalnu sekretarku Kampanje za nuklearno razoružavanje, britanske antinuklearne organizacije, koja kaže da će, "kao što se dogodilo u Iraku, primena pancirnih metaka sa osiromašenim uranijumom u sukobu samo povećati dugoročnu patnju civila koji su se u sukobu zadesili."
" Upotreba municije sa osiromašenim uranijumom izazvala je nepotrebnu smrt hiljada ljudi od raka i drugih ozbiljnih bolesti", dodala je ona, ukazavši da je njena organizacija u mnogo navrata pozivala britansku vladu da uvede moratorijum na upotrebu takve municije i da finansira dugoročna istraživanja o posledicama po zdravlje i okolinu.
Upitan da prokomentariše najavu Londona na brifingu za novinare, zamenik portparola generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija Faran Hak ukazao je da su UN "tokom godina izrazile bojazan zbog upotrebe osiromašenog uranijuma, imajući u vidu posledice, a ona se na svakoga ko je voljan da obezbedi takvo oružje."
"Jugoslovenski scenario" u Ukrajini
NATO je u bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine na našu zemlju ispalio 15 tona municije sa osiromašenim uranijumom.
U martu 2000. godine mirovne snage UN-a na Kosovu i Metohiji su potvrdile da je tokom NATO bombardovanja ukupno ispaljeno 31.000 komada municije sa osiromašenim uranijumom. Istu količinu municije Zapad je upotrebio u Iraku tokom Zalivskog rata.
Ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić je u intervjuu za RT Balkan izjavila da oko 20.000 - 22.000 ljudi u Srbiji umre godišnje od raka, prema zvaničnom registru, ali navodi da je taj broj mnogo veći.
Broj novoobolelih, prema nezvaničnoj analizi, kreće se oko 40.000 godišnje.
Veliki deo tih brojki je posledica NATO bombardovanja, godinama tvrdi dr Grujičić, podsetivši da je organizacija UN za ekologiju još 1999. govorila o regionalnoj ekološkoj katastrofi, kao posledici bombardovanja. U Srbiji je tada izvršen ekocid.
"Kada pogledate agresivnost i mortalitet tumora, mi, Mađari i Hrvati se smenjujemo u broju umrlih od malignih bolesti. Tumori su postali agresivniji i nepredvidiljviji, nešto se desilo. Tadašnji meteorološki uslovi su proizveli da se zagađenje širi na druge zemlje", poručila je dr Grujičić.
Od eksplozije do kobnih posledica
Na posledice korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom upozorio je i Vojnotehnički institut (VTI), vrhunska vojno-naučna istraživačka institucija u Srbiji pod upravom Ministarstva odbrane Republike Srbije.
U izveštaju priključenom godišnjem raportu generalnog sekretara UN o osiromašenom uranijumu u okviru Kancelarije UN za pitanja razoružanja za 2022. godinu, VTI zaključuje da "upotreba municije sa osiromašenim uranijumom dovodi do teških i dalekosežnih posledica po zdravlje ljudi, dugoročne kontaminacije zemljišta, kao i kontaminacija tehničkih sredstva direktno uključenih u operacije."
U izveštaju se navodi da se, u zavisnosti od kinetičke energije projektila, materijala mete i pravca penetracije, između 10 i 70 odsto ukupne mase osiromašenog uranijuma prelazi u mikročestice različitih uranijum oksida. Prema nalazima VTI, te mikročestice se mogu naći i na udaljenosti većoj od 42 kilometra od prvobitnog udara.
Dr Danica Grujičić je decenijama unazad upozoravala je na štetnost raspadnih produkta osiromašenog uranijuma.
"Svi oni koji govore kako nema nikakve opasnosti, nema zračenja ne shvataju šta je kancerogenza. Ako Svetska zdravstvena organizacija, iz određenih političkih razloga nije stavila osiromašen uranijum na listu, zašto je onda stavila na listu kancerogena sve raspadne produkte tog osiromašenog uranijuma, tih istih penetratora koji su koji su pali na našu zemlju. Neka mi neko to objasni. Mi očigledno govorimo o različitim stvarima", rekla je tada Grujičić za "Jugpres" 2019. godine.
Takođe, londonski "Gardijan" još 2001. godine ukazao na protivrečan stav britanskog Ministarstva odbrane o osiromašenom uranijumu, odnosno o prašini uranijum dioksida.
Dok je u to vreme zvanični stav Ministarstva odbrane bio da postoji izrazito mali toksikološki rizik od rastvorljivog osiromašenog uranijuma koji bi mogao da izazove oštećenje bubrega, interni dokument koji su mediciski stručnjaci ministarstva sastavili još 1997. godine koji je 2001. otkrio "Gardijan" pruža znatno drugačiju sliku.
"Udisanje nerastvorive prašine uranijum dioksida dovešće do akumulacije u plućima koja se čisti ili veoma sporo, ili nikada", navodi se u dokumentu i dodaje da "iako je hemijska toksičnost niska, može doći do lokalizovanog oštećenja pluća radijacijom koja izaziva rak."
"Svo osoblje... treba da bude svesno da udisanje uranijumske prašine nosi dugoročan rizik... pokazalo se da [prašina] povećava rizik od razvoja raka pluća, limfe i mozga", upozoravali su britanski stručnjaci u dokumentu.
Opasnost "sa obe strane cevi"
Zbog politike i neadekvatnih istraživačih okvira, odnosno, kako je Grujičić pre četiri godine naglasila, zbog (namernog ili slučajnog) neuzimanja u obzir svih fizičko-hemijskih i drugih pojedinačnosti, istorija istraživanja posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom duga je i protivrečna koliko i istorija pravnih procesa koje su pokrenule žrtave koje su se nalazile sa "obe strane cevi".
U završnom izveštaju koji je italijanska parlamentarna komisija podnela u februaru 2018. godine nakon dugogodišnjeg istraživanja veze osiromašenog uranijuma i pojave tumora kod italijanskih vojnika koji su boravili u misijama od Avganistana i Iraka do KiM i BiH, zaključeno je da su italijanski vojnici bili izloženi zastrašujućim nivoima osiromašenog uranijuma u međunarodnim misijama, što je "pomoglo" sejanju smrti i bolesti raka.
U tom izveštaju, koji je naglasio "višestruke i strahovite rizike kojima su vojnici, radnici i građani izloženi", piše i, navodi novinska agencija Ansa, da su "nivoi uranijuma na radnom mestu ovih vojnika bili toksični i smrtonosni".
U Italiji je od leukemije i drugih malignih bolesti tokom poslednjih dvadesetak godina umrlo više od 300 vojnika koji su bili u misijama NATO, a gotovo 4.000 je teško bolesno. Mnogi od njih bili su stacionirani u Bosni i Hercegovini i na KiM, ali i drugim lokacijama gde je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom.
Italijanski advokat Angelo Fijore Tartalja, podneo je pred italijanskim sudovima više od 500 tužbi, a dobio je 350 pravosnažnih presuda u ime italijanskih vojnika koji su oboleli od kancera, a koji su bili u mirovnoj misiji na KiM. U Italiji je, naime, više od 7.000 vojnika iz mirovnih misija na Balkanu obolelo od kancera, dok je 400 njih preminulo.
Tartalja je deo tima koji radi na podnošenju tužbi protiv NATO pakta u Srbiji zajedno sa niškim advokatom Srđaanom Aleksićem. U Srbiji je podneto oko 30 tužbi protiv NATO pakta, a reč je uglavnom o pripadnicima vojske i policije koji su tokom NATO bombardovanja bili angažovani u zonama koje su gađane municijom sa osiromašenim uranijumom.
