RT Balkan otkriva: Dogovor Sija i Putina za neki bolji svet

Sve teže postaje braniti argument koji povremeno provejava u zapadnim, i ne samo zapadnim, medijima, kada se govori o odnosima Rusije i Kine, da je Peking suzdržan prema Moskvi, da igra neku "dvostruku igru", da ne želi da jača odnose s Rusijom.

Takva argumentacija, ne tako teško oboriva i ranije, sada protiv sebe ima dokument od 20 strana pod nazivom "Zajednička izjava Ruske Federacije i Narodne Republike Kine o produbljivanju sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje", objavljen na kraju dvodnevne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi. Pisani dokaz istinitosti reči ruskog predsednika Vladimira Putina da su odnosi Rusije i Kine na najvišem nivou u istoriji.

Značaj dokumenta, naravno, daleko prevazilazi dnevno-političke narative i medijske spinove. On bi mogao biti konkretizacija onoga o čemu poslednjih meseci intenzivno govore i Moskva i Peking – stvaranja multipolarnog svetskog poretka.

Ono što je rečeno na početku deklaracije: da "dve strane nameravaju da promovišu multipolarni svetski poredak, ekonomsku globalizaciju i demokratizaciju međunarodnih odnosa", kao i razvoj pravednijeg i racionalnijeg globalnog upravljanja, dobija razradu na stranama zajedničke izjave koje slede. 

Pravo, a ne pravila

Odnosi dve države se za početak postavljaju u skladu s tim: potpuno međusobno uvažavanje i jednakost, uz isticanje da se ne radi o vojno-političkom savezu niti onom koji je blokovski i okrenut protiv trećih zemalja.

To je direktna referenca na ono za šta se Moskva i Peking zalažu otvoreno već dve decenije – a to je nedeljiva evropska i svetska bezbednost, kaže naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Aleksandar Mitić za RT Balkan.

"Odnosno, odsustvo širenja vojno-političkih alijansi, poput onih usmerenih kako protiv Ruske Federacije u istočnoj Evropi, tako i protiv NR Kine u Indo-Pacifiku. Uostalom, to je i sastavni deo kineske Globalne bezbednosne inicijative koja je u neku ruku i operacionalizovana u tački 2 kineskog predloga o uspostavljanju mira u Ukrajini. Zato je ona trn u oku Zapada, a pre svega SAD. Jer, ako putem širenja alijansi vodite politiku obuzdavanja vaših ključnih strateških protivnika – Rusije i Kine – svako suprotstavljanje takvom pristupu je neprihvatljivo i štetno", ističe Mitić.

On dodaje da se u deklaraciji ističe i jasno protivljenje takozvanom "poretku zasnovanom na pravilima" koji nastoji da interpretira međunarodno pravo na način koji odgovara zapadnim strateškim interesima.

"U to spada i čitav niz duplih standarda čiji je, nažalost, srpski narod najveći svedok. Najzad, deklaracija ističe ne samo zajedničku borbu Rusije i Kine, već i izuzetno važnu ulogu novih regionalnih polova moći, odnosno zemalja koje žele da brane legitimne nacionalne interese", kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, uvažavaju se nezapadne sile koje, takođe, poput Rusije i Kine, "smatraju da je dosadašnji poredak liberalno-demokratske hegemonije ne samo prevaziđen, već da su i pokušaji da se on održi – najveća pretnja međunarodnoj bezbednosti".

Nekadašnji ministar inostranih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović za RT Balkan dodaje da iako su Kina i Rusija dugi niz godina strateški partneri, ova poseta predstavlja novi kvalitet u međusobnim odnosima dve zemlje. Ona ima značaj ne samo za učvršćivanje bilateralne saradnje, već i za globalna kretanja.

"Zajednička deklaracija je ohrabrenje ogromnoj većini svetske zajednice i signal da se istorija ne može zaustaviti. Ona pokazuje da se otvaraju mogućnosti za pravedniji i ljudske civilizacije dostojanstveniji svet. Tu postoji puna saglasnost i oko toga čemu treba da služi svetski poredak: potrebama čovečanstva a ne uzanog kruga najbogatijih i potrebama gramzivih multinacionalnih korporacija koje su uglavnom koncentrisane na Zapadu", kaže Jovanović.

Globalne ekonomske promene

Zajedničkom izjavom potvrđuje se saradnja Rusije i Kine u brojnim oblastima, od poljoprivrede, svemira, interneta, veštačke inteligencije, a naglašava se i da će biti proširena upotreba nacionalnih valuta u bilateralnoj razmeni.

Kina podržava integrativne procese Evroazijske ekonomske unije, a Rusija kinesku inicijativu "Jedan pojas, jedan put".

Dve strane zainteresovane su i da implementiraju sporazume dogovorene na sastancima BRIKS-a, da razgovaraju o proširenju ove organizacije, kao i daljem jačanju Nove razvojne banke, takođe se navodi u izjavi.

"U deklaraciji se najavljuje čitav niz aktivnosti koje će ocrtavati globalne ekonomske promene. Svakako da je među najvažnijima implementacija odluka BRIKS-a i jačanje Nove banke za razvoj koji bi trebalo da doprinesu novim izvorima finansiranja razvojnih projekata, odsustvu uslovljavanja koja dolaze iz međunarodnih finansijskih institucija koje kontroliše SAD, kao i snaženju procesa dedolarizacije", ističe Mitić.

Živadin Jovanović je uveren da će posle sastanka Putina i Sija, čiji je rezultat i zajednička deklaracija, doći do ubrzanog jačanja novih globalnih institucija i organizacija, kao što su Šangajska organizacija za saradnju, ili Evroazijska ekonomska unija, BRIKS i Nova razvojna banka, koje se i pominju u zajedničkoj izjavi.

"Verujem da će Rusija i Kina ubrzo pronaći globalnu alternativu SVIFT-u koji je Zapad zatvorio za Rusiju. To može biti dobro ne samo za Rusiju i Kinu, već dobro za čitav svet jer SVIFT je bio mehanizam za "skidanje kajmaka" u međunarodnim plaćanjima od strane Zapada. Pod njihovom kontrolom je bilo međunarodno plaćanje i prebijanje potraživanja uz uzimanje provizija i kontrolu novčanih tokova na globalnom planu", napominje Jovanović.

Nedeljivost bezbednosti i mira

Rusija i Kina su takođe navele da će nastaviti da jačaju poverljivi dijalog preko najviših organa vlasti, kao i konsultacije o strateškoj bezbednosti, a redovno će održavati zajedničke vojne vežbe u vazduhu i na moru jačajući poverenje između dve vojske. U delu izjave u kojem se govori o zajedničkoj borbi protiv terorizma poziva  se i na sveobuhvatnu, nezavisnu i pravednu istragu eksplozija na gasovodu Severno tok.

Jasno je izrečeno i šta Moskva i Peking smatraju pretnjama po globalnu bezbednost: američko razmeštanje protivraketnog štita i njegovih elemenata u brojnim zemljama, širenje NATO-a i nepoštovanje principima na kojima je bio osnovan ovaj savez, sklapanje sporazuma AUKUS, vojno-biološke aktivnosti SAD.

"Deo zajedničke izjave u kojem se govori o ovim pitanjima polazi od principa nedeljivosti bezbednosti i mira, ali ovog puta se u tu nedeljivost ubraja i nedeljivost socijalno-ekonomskog napretka čovečanstva. To je reagovanje na nastojanje NATO-a da postane globalni savez. Duže vreme njegovo ponašanje nema nikakve veze sa njegovim nazivom i sa njegovom polaznom osnovom iz 1949. godine", ističe Jovanović.

On napominje da se on zove Severnoatlantski savez, a odavno je i na južnom Atlantiku i na Severnom Pacifiku, dok je u Indijskom okeanu veoma dugo prisutan.

"Sada dolazi do izražaja činjenica da je NATO instrument globalne dominacije, ne severnoatlantske. To je poluga kojom SAD pokušavaju da nas vrate u unipolarni svetski poredak. Zabrinjavajuće je da ne shvataju da takva nastojanja nemaju nikakve perspektive jer je svet daleko unutar multipolarnog svetskog poretka", ističe Jovanović.

Ukazuje i na to da ono što je NATO radio od pada Berlinskog zida do danas u Evropi sa strategijom širenja na istok, na ruske granice, istu takvu strategiju sprovodio je i na Dalekom istoku, u Indopacifiku, u Azijsko-pacifičkom regionu.

"Ako je u Poljskoj i Rumuniji postavljao tzv. protivraketne štitove, slično je radio u Južnoj Koreji, u Japanu, na Filipinima. Sada je potpuno jasno da je to deo iste strategije dominacije", kaže Jovanović.

Svakako da postoje konkretni aspekti u bezbednosnoj saradnji koji se ne svode samo na eventualne isporuke naoružanja, a što je sada u fokusu zapadnih pretnji uperenih prema Kini, ističe Mitić.

"Tu su zajedničke pomorske vežbe Rusije i Kine sa partnerima, najpre krajem februara sa Južnom Afrikom u Indijskom okeanu, a a pre nekoliko dana sa Iranom u Omanskom zalivu. S obzirom da se pretnje Kine i njeno opkoljavanje uglavnom vrše pomorskim putem, a toga će biti još više sa stvaranjem koalicije AUKUS, ovakve vežbe su važna demonstracija pripremljenosti kineske mornarice, koja je inače već sada najveća na svetu", ukazuje Mitić.

On dodaje da se, s druge strane, opredeljenost za saradnju na kopnu može videti i u podršci borbi protiv akcija terorističke grupe Islamski pokret Istočnog Turkestana koja izvodi terorističke napade u kineskom Sinđangu.

"U borbi protiv ovog pokreta važnu ulogu može da ima i RF, s obzirom na rusku bazu na jugu Tadžikistana, u blizini avganistanske granice i regiona u kojem deluju antikineske terorističke grupacije", navodi Mitić.