EU možda neće biti na visini zadatka za nabavku municije Ukrajini: Đavo je u detaljima

Evropska unija stavila je sebe u nezavidan položaj kada je predstavila ambiciozan plan za hitnu, zajedničku nabavku municije za Ukrajinu i za jačanje evropske odbrambene industrije u svrhu nove ere konfrontacije sa Rusijom.

Neke članice EU, međutim, nisu sigurne da je Brisel dorastao tom poslu, piše "Politiko".

Medij konstatuje da će ovo biti ključni test za kredibilitet zajedničkih evropskih odbrambenih napora - ali i zastrašujući izazov za organizaciju koja je koncipirana kao ekonomski mirovni projekat bez vojne komponente u svojoj organizaciji. 

Veći utrošak od proizvodnje

S obzirom na to da Ukrajina troši municiju brže nego što su sve fabrike zapadnog sveta u stanju da proizvedu, planirana proširenja proizvodnih kapaciteta, koji je smanjivan poslednjih 30 godina, u ovim trenucima postaje glavni prioritet evropskog bloka.

Prema "Gardijanu", u ovom trenutku ukrajinska upotreba artiljerijskih granata je toliko intenzivna da se troši između 4.000 i 7.000 dnevno, naspram 20.000 ruskih, i očigledno je veća od zapadne proizvodnje.

Takvo stanje konstatovao je i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

"Trenutna stopa potrošnje municije veća je od aktuelne stope proizvodnje", rekao je on.

Ambiciozan plan, komplikovana birokratija

Tako je EU pristala da potroši milijardu evra za prebacivanje većeg broja postojećih zaliha municije svojih članica u Kijev i još milijardu kako bi zajednički naručila najčešće korišćene artiljerijske granate NATO standarda 155 milimetara, koje im je Vlada Zelenskog prethodno tražila.

Osamnaest zemalja, uključujući Norvešku koja nije članica EU, složilo se da objedini svoje narudžbine preko EU za pošiljku milion komada municije u Ukrajinu ove godine.

Lideri EU trebalo bi da na samitu koji počinje danas potpišu plan, koji je stihijski napravljen kao u slučaju kolektivne kupovine vakcina tokom pandemije kovida-19.

Nemačka, dom jednog od tri najveća evropska proizvođača municije, "Rajnmetala", pridružila se nakon izvesnog oklevanja planu kolektivne kupovine i industrijske ekspanzije. Naime, oni će punom brzinom ući i u plan nacionalne nabavke oružja, pozivajući evropske partnere da se pridruže sa sopstvenim okvirom nabavki.

Dok je evropski komesar za odbrambenu industriju, Tijeri Breton, prošle nedelje obilazio proizvođače municije i eksploziva u centralnoj Evropi i govorio im o novom kursu EU - "ratne ekonomije", Komisija je priznala da možda neće moći da zadovolji potrebe Ukrajine.

"Potpisivanje velikih ugovora, konsolidovanih na evropskom nivou, za namensku industriju je signal za preduzimanje akcije. Ali ovo nije garancija da će isporuka stići na vreme", rekla je komesarka Merid Mekginis Evropskom parlamentu.

Da bi se pozabavila ovim problemom, nova radna grupa EU za odbrambenu zajedničku nabavku odredila je proizvodne kapacitete za 27 zemalja, identifikujući 15 proizvođača u 11 zemalja koji proizvode različite vrste municije koju koristi Ukrajina - međutim, đavo je u detaljima.

Pred kojim izazovima se našla EU?

Prvi izazov biće pokušaj da se usklade narudžbine granata sa asortimanom artiljerijskih oruđa i tenkova koji su potrebni Ukrajini, pošto nisu sve granate od 155 milimetara iste.

Zatim, postoji složen lanac snabdevanja, koji je već rastegnut do krajnjih granica usled globalne potražnje sirovina.

Radna grupa je već identifikovala ključne probleme koji će morati da se prevaziđu, posebno u nabavci eksploziva. 

Dodatni problem predstavlja činjenica da je "BAE Sistems", još jedan od vodećih evropskih proizvođača municije, zajedno sa francuskim "Neksterom", isključen iz programa EU zbog bregzita. Dakle, iako ima ugovore sa britanskom vladom za povećanje proizvodnje za snabdevanje Ukrajine, neće imati koristi od zajedničkih porudžbina EU.

Prema planu EU, nacionalne porudžbine biće delimično nadoknađene od strane Evropskog mirovnog fonda, vanbudžetskog fonda koji je dopunjen sa 5,9 milijardi evra za period do 2027. godine.

Prema strategiji, koju su predložili Breton i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, Evropska odbrambena agencija će poslužiti kao ugovorna strana za projekat.

Međutim, kritičari kažu da to malo međuvladino telo, koje je stvoreno 2004. sa ciljem da promoviše odbrambeni integritet zemalja članica, ima malo iskustva u upravljanju tako složenim ugovorima. Nemački zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je pre u pitanju analitički centar, odnosno tink tenk, nego agencija za nabavku.

Sa druge strane, nabavka oružja u Nemačkoj je toliko spora i opterećena birokratijom da je Eva Hogl, parlamentarna komesarka za oružane snage, obavestila javnost prošle nedelje da još nije potrošen nijedan cent od 100 milijardi evra specijalnog fonda za odbranu koji je pre godinu dana najavio nemački kancelar Olaf Šolc.

Izvršni direktor Evropske odbrambene agencije Jirži Šedivi priznao je da bi za njih upravljanje tako velikom kolektivnom kupovinom zaista bila nova oblast,  ali da će koordinaciona uloga organizacije biti ključna.

"Imamo pravni okvir, a među definisanim ulogama agencije je i mogućnost da deluje kao agencija za akviziciju", rekao je on za "Politiko".

U međuvremenu, industrija se žali da kompanije ne vide da su potpisani stvarni dugoročni ugovori koji bi im omogućili da prošire proizvodnju uprkos velikim najavama političara.

"Rajnmetalova" knjiga porudžbina municije porasla je za 40 odsto u 2022. godini, ali da proizvodnja trenutno pokriva samo dve trećine kapaciteta, jer se čekaju novi vladini ugovori.

"Trebaju mi naređenja. Bez narudžbina, neću proizvoditi ništa. Za svaki nedostatak municije neće biti kriva odbrambena industrija", rekao je izvršni direktor "Rajnmetala" Armin Paperger za "Blumberg".

Proizvođači ne bi mogli da zadovolje potrebe Ukrajine, osim ako vlade članica ne udvostruče svoje proizvodne kapacitete, rekao je Paperger.

Jan Pi, izvršni direktor Evropskog udruženja za vazduhoplovnu, bezbednosnu i odbrambenu industriju, koje je savetovalo Komisiju, rekao je da će mnoge zamke morati da se prevaziđu i da su dosadašnji rezultati u evropskoj saradnji u oblasti naoružanja loši.

"Ne možete samo uliti novac u sistem i očekivati da će se proizvodnja na neki način povećati. Postoji veliki administrativni izazovi", upozorio je on i naglasio da je kompanijama potrebna sigurnost u vidu obavezivanja  vlada na višegodišnje povećanje nabavki kako bi opravdale poslovni rizik za proširenje svojih proizvodnih kapaciteta.

Ako EU želi da stekne kredibilitet na odbrambenoj sceni, bonje im je da ovaj plan funkcioniše. Ali rani znaci nisu ohrabrujući, zaključuje "Politiko".