"Njujork tajms": Od raketa do kugličnih ležajeva, Pentagon muku muči da "nahrani" ratnu mašineriju

Sa svakom isporukom vojne pomoći Ukrajini, problem nedostatka zaliha Pentagona je evidentniji a sa njim i strah da mogao da izbije novi sukob - Kine i Tajvana, piše "Njujork tajms".

Sjedinjene Države jednostavno nemaju kapaciteta da proizvedu oružje koje je potrebno njima i njihovim saveznicima u trenutku pojačanih tenzija među supersilama, navodi list.

Konsolidacija industrije, osiromašene proizvodne linije i problemi u lancu snabdevanja udružili su se kako bi ograničili proizvodnju osnovne municije poput artiljerijskih granata, dok su, takođe, izazvali zabrinutost oko stvaranja adekvatnih rezervi sofisticiranijeg oružja, uključujući rakete, sisteme protivvazdušne odbrane i radare protiv artiljerije.

Pentagon, Bela kuća, Kongres i vojni proizvođači poduzimaju korake za rešavanje problema, tvrdi list.

Budžeti za nabavku rastu. Vojska nudi dobavljačima višegodišnje ugovore kako bi podstakla kompanije da više ulažu u svoje proizvodne kapacitete i šalje timove da pomognu u rešavanju uskih grla u snabdevanju. Uopšteno govoreći, Pentagon napušta neke od planova za smanjenje troškova koji su prihvaćeni nakon završetka Hladnog rata, uključujući korporativne sisteme isporuke tačno na vreme, kao i ranija nastojanja da se smanji industrija.

"Kupujemo do granica industrijske baze čak i dok proširujemo te granice", rekla je ovog meseca zamenica ministra odbrane Ketlin Hiks o planu Bajdenove administracije za budžet 2024.

Ali za te promene će biti potrebno vreme, tokom kog će vojska posmatrati kako se njene zalihe nekog ključnog oružja smanjuju.

U prvih 10 meseci Specijalne vojne operacije u Ukrajini, Vašington je odobrio Kijevu vojnu pomoć od 33 milijarde dolara i poslao je toliko "stinger" raketa iz sopstvenih zaliha da će biti potrebno 13 godina proizvodnje sa postojećim kapacitetima kako bi se zalihe nadoknadile.

Američka pomoć Kijevu iscrpela višegodišnje rezerve "džavelina" i "stingera"

SAD su poslale toliko projektila "džavelin" da će im biti potrebno pet godina za nadoknadu, navode iz kompanije "Rajteon".

Ako bi izbio rat velikih razmera sa Kinom, u roku od nedelju dana Sjedinjenim Državama bi ponestalo takozvanih protivbrodskih raketa dugog dometa, vitalnog oružja u svakom sukobu sa Kinom, pokazale su analize istraživačkog Centra za strateške i međunarodne studije.

Problem je pogoršan činjenicom da u SAD postoje samo dve firme koje mogu da naprave veliki broj raketnih motora za raketne sisteme koje koriste vazduhoplovstvo, mornarica, vojska i marinci, u odnosu na šest iz 1995. godine.

Na sve to, nedavni požar kod jednog od dvojice dobavljača "Aerodžeta" doveo je do kašnjenja isporuka oružja i municije, kako Pentagonu tako i Kijevu.

Od kraja Hladnog rata, Sjedinjene Države su se - iz perspektive zahteva upućenih industriji oružja - suočavale ili sa kratkim ratovima visokog intenziteta, poput Prvog zalivskog rata 1990-91. i rata u Iraku koji je počeo u 2003. Ili sa produženim sukobima slabijeg intenziteta poput višedecenijskog rata u Avganistanu, rekao je Majkl O'Henlon, vojni naučnik Brukings instituta.

Ali čak i ovi angažmani, po obimu daleko drugačiji od potencijalnih konfrontacija sa drugim velikim silama, otkrili su nove rizike: do 2016. godine, Sjedinjenim Državama je ponestalo preciznih projektila nakon serije borbi u Avganistanu, zatim Iraku, Libiji i konačno Siriji.

Pentagon je nakratko povećao proizvodnju kako bi obnovio zalihe raketa, ali je to bio privremeni potez, rekao je Vilijam A. LaPlant, podsekretar odbrane koji nadgleda nabavku.

Podstaknuta lobistima vojne industrije i stotinama penzionisanih visokih vojnih oficira koje su angažovali u svojim prodajnim i marketinškim timovima, vlada se umesto proizvodnje projektila fokusirala na kupovinu novih brodova, aviona i drugih izuzetno skupih delova opreme, gde glavni izvođači zarađuju većinu svog novca.

Lobisti su takođe naterali Kongres da zadrži starije brodove i avione za koje čak i Ministarstvo odbrane kaže da imaju ograničenu vojnu vrednost, ali koji troše velike količine novca za opremanje i osoblje.

Ali artikli sa nižim cenama — poput projektila i druge municije — postali su lak način da se smanje budžeti kako bi se nastavili sa potrošnjom na stavke sa ogromnim cenama.

"Veoma je primamljivo balansirati budžete fondovima za municiju, jer je to zamenjivi novac", kaže LaPlant. "Zaista smo dozvolili da se proizvodne linije ugase i gledali kako delovi zastarevaju."

Ta navika se proširila i na evropske saveznike kao što je Poljska, koja se obavezala da će kupiti borbene avione F-35, koji koštaju oko 80 miliona dolara po komadu, ali nedovoljno projektila da bi ih koristili duže od dve nedelje u ratu, rekao izvršni direktor "Rajteona" Gregori Hejz.

"Trošimo mnogo novca na neke veoma velike sisteme, a ne trošimo niti se fokusiramo toliko na municiju neophodnu da ih podržimo", rekao je Hejz. "Niko ne kupuje sisteme naoružanja koji su neophodni za bilo šta drugo osim za veoma, veoma kratku bitku."

Bela kuća je zbog toga ovog meseca predložila povećanje budžeta za 51 odsto za kupovinu projektila i municije u poređenju sa 2022, dostigavši ukupno 30,6 milijardi dolara.

Uz to, predloženi budžet Bele kuće samo za nabavku raketa vazduhoplovnih snaga trebalo bi da skoči na skoro 13 milijardi dolara do 2028. sa 2,2 milijarde dolara u 2021.

Zvaničnici sada traže nove dobavljače i rade na eliminaciji uskih grla u proizvodnji, odnosno pronalaženju delova čiji nedostaci koče montažne linije.

Hiksova je rekla da cilj nije nužno priprema za borbu sa Kinom - već sprečavanje da izbije rat.

"Ipak, moramo imati borbeni kredibilitet da bismo pobedili ako budemo morali da se borimo", rekla je ona.