"Volstrit džornal": Sukobi u Siriji otežavaju napore SAD da smanje prisustvo na Bliskom istoku

Sukob na severoistoku Sirije eskalirao je u petak pošto su milicije koje podržava Iran izvele raketne i napade dronovima na bazu sa američkim i savezničkim snagama. Taj potez bio je odgovor na američku odmazdu za napad u kojem je ubijen američki vojnik, a povređeno šestoro Amerikanaca.

Predsednik Bajden je, govoreći na konferenciji za novinare u Kanadi, pokušao da ublaži strahove da bi sukob između SAD i militantnih grupa mogao da izmakne kontroli, ali je istovremeno upozorio Teheran da obuzda proiranske milicije.

"SAD ne traže, naglašavam, ne traže sukob sa Iranom", rekao je Bajden i dodao da su SAD spremne snažno da deluju kako bi zaštitile svoj narod.

Sukobi, najozbiljniji u ovoj oblasti od 2019, prete da ugroze napore za deeskalaciju tenzija širom Bliskog istoka, uključujući korake koje su preduzeli Iran i Saudijska Arabija ka međusobnom približavanju, upozorava "Njujork tajms".

"Neuobičajeno intenzivan porast nasilja", ocenjuje i "Volstrit džornal", usledio je nakon dogovora Irana i Saudijske Arabije o obnavljanju odnosa u kome je posredovala Kina, kao i pregovora uz posredovanje Rusije o obnavljanju veza Saudijske Arabije i Sirije.

Na ovaj način su neprijatelji SAD stavljeni u središte regionalne politike, kojom je nekada dominirala Amerika, zapaža "Volstrit džornal".

SAD su i dalje najistaknutija politička i vojna sila na Bliskom istoku, kažu analitičari, ali geopolitička pomeranja komplikuju napore Vašingtona da smanji prisustvo u regionu i usmeri se na nadmetanje sa Rusijom i Kinom.

"SAD nisu potisnute iz regiona, one su te koje žele da smanje svoj uticaj", rekao je Omar Al-Ubajdli, predsednik Bahreinskog ekonomskog društva, dodajući da Amerika smanjenjem svog uticaja "otvara prozor za Kinu i Rusiju da povećaju uticaj".

Sve se dešava dvadeset godina nakon što su SAD pokrenule invaziju na Irak, što je bio prelomni trenutak koji je pokazao američku spremnost da koristi vojnu silu za vršenje uticaja, ali i nesposobnost SAD da oblikuje posledice rata, podseća list i zaključuje da je Vašington "umoran od dve decenije konflikta na Bliskom istoku". 

Problemi sa sistemom odbrane?

Prvi napad desio se u četvrtak kada je dron za samouništenje, za koji su američki zvaničnici rekli da je "iranskog porekla", uspeo da pogodi bazu, ubivši američkog ugovorca i ranivši još šest Amerikanaca.

Dva američka zvaničnika su izjavila da glavni sistem protivvazdušne odbrane u bazi "nije bio u potpunosti operativan", što je otvorilo pitanje da li su napadači otkrili tu slabost i iskoristili je, ili su slučajno poslali dron u to vreme, objašnjavaju anonimni izvori za "Njujork tajms". 

Brigadni General Patrik Rajder, portparol Pentagona, saopštio je da je radar protivvazdušne odbrane radio, ali je odbio da razgovara o drugim detaljima, pozivajući se na operativnu bezbednost i istragu Centralne komande vojske.

Ipak, nejasno je zašto sistem nije bio u potpunosti funkcionalan i kako je to uticalo na odbranu baze. Možda je protivraketni odbrambeni sistem "avendžer", nazvan RLZ, imao problema sa održavanjem, rekao je jedan od američkih zvaničnika.

Baza kod Hasake ima i druge vidove odbrambene, ali ni svi ti sistemi zajedno nisu sigurni, poručili su zvaničnici.

Pentagon i drugi američki zvaničnici izjavili su da nisu raspoloženi da razgovaraju o svim mogućim slabostima ili propustima u odbrani, kako bi izbegli da protivnicima u regionu daju bilo kakvu prednost.

"Preduzećemo razne mere da zaštitimo naše ljude, ali to je i dalje opasno mesto", rekao je general Rajder.

"Niko neće nekažnjeno napadati američke trupe"

Nakon što su analitičari američkih obaveštajnih službi zaključili da je dron iranskog porekla - što je Pentagon izneo bez ikakvih dokaza, ističe "Njujork tajms", SAD su uzvratile vazdušnim napadima na lokacije militanata povezanih sa iranskim Korpusom čuvara islamske revolucije, rekao je general Rajder.

Dva borbena aviona F-15E pogodila su skladište municije i kontrolnu zgradu, kao i centar za prikupljanje obaveštajnih podataka u istočnoj Siriji, saopštila su dva visoka američka vojna zvaničnika.

U američkim vazdušnim napadima ubijeno je osam proiranskih boraca, navela je Sirijska opservatorija za ljudska prava, grupa u Britaniji koja prati sukob, dok je General Rajder izjavio da vojska još uvek istražuje izveštaje o žrtvama na terenu.

"Kao što je predsednik Bajden jasno rekao, mi ćemo preduzeti sve neophodne mere da odbranimo naš narod i uvek ćemo odgovoriti u vreme i na mestu koje mi izaberemo", poručio je ministar odbrane Lojd Ostin, dodavši da nijedna grupa neće nekažnjeno napadati američke trupe.

Proiranske milicije su odgovorile ispaljivanjem raketa i lansiranjem dronova na položaje SAD i njihovih saveznika, uključujući američku bazu "Grin vilidž". 

Još jedan Amerikanac je povređen u napadima, izvestili su američki zvaničnici, što je izazvalo bojazan da bi nasilje moglo da eskalira u sukob većih razmera.

Na pitanje da li SAD smatraju Teheran odgovornim za smrt američkog državljanina, general Rajder je odgovorio: "Iran svakako podržava ove grupe i prema tome ima odgovornost da osigura da one ne doprinose nesigurnosti i nestabilnosti. Ali jasno je da oni to nastavljaju da rade."

Još nismo na postameričkom Bliskom istoku

Čarls Lister, direktor programa za Siriju i borbu protiv terorizma i ekstremizma na Bliskoistočnom institutu u Vašingtonu, ocenio je da su američki uzvratni udari važni, ali da je malo verovatno da će time obeshrabriti akcije Irana ili proiranskih milicija.

"Sve dok Iran ne oseti neizdržive posledice zbog takvih napada, oni će se nastaviti", smatra Lister. "To postavlja pred predsednika Bajdena političko pitanje: da li je spreman odlučnije da uzvrati da bi postigao efekat odvraćanja ili da li dozvoliti da se ponove napadi na američke snage?"

Drugim rečima, da li je Bajdenova administracija delovala dovoljno snažno da odvrati napade, navodi "Volstrit džornal", primećujući da su ovakvi napadi dodatni pritisak na Vašington koji pokušava da se povuče sa Bliskog istoka, i to u momentu kada jača uticaj njegovih geopolitičkih rivala - Kine i Rusije. 

Osim toga, regionalni lideri poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata su uvideli granice onoga što su SAD spremne da urade da bi odbranile partnere na Bliskom istoku i nastoje da razviju nezavisniji pravac delovanja.

"Pojavljuje se novi Zaliv i Amerika mora da se zadovolji nezavisnijim, samouverenijim Zalivom", rekao je Abdulkhalek Abdula, politički komentator iz Emirata, dodajući da je Americi i dalje potreban Zaliv i Zalivu Amerika. 

Još nismo na postameričkom Bliskom istoku, ocenio je Abdula.

Nestabilnost u regionu

Korpus čuvara islamske revolucije je moćna grana iranskih oružanih snaga koja deluje paralelno sa vojskom, a SAD su je proglasile terorističkom grupom.

Grupa je zadužena za obezbeđivanje iranskih granica, a njen prekomorski ogranak, Snage Kuds, izvode operacije širom Bliskog istoka i šire, obučavaju i naoružavaju šiitske proksi milicije koje deluju u brojnim zemljama, piše "Njujork tajms".  

Bespilotne letelice su deo arsenala proiranskih grupa u Siriji, a milicije specijalizovane za upravljanje sofisticiranim oružjem uspevaju da zaobiđu američku odbranu i pogađaju neke od najosetljivijih američkih ciljeva.

Amerika ima više od 900 vojnika i na stotine drugih angažovanih u Siriji, koji rade sa kurdskim borcima kako bi osigurali da ne dođe do oživljavanja Islamske države, koja je navodno poražena 2019. godine, nakon pet godina haosa širom Iraka i Sirije.

Milicije koje podržava Iran pokrenule su, samo u protekloj godini, desetine napada na baze u kojima se nalaze američke trupe. Od januara 2021. godine izvedeno je 78 takvih napada, izjavio je general Majkl Kurila, šef Centralne komande i istakao da proirankse grupe šire nestabilnost po celom regionu.

Kurdske sirijske snage izvode napade na pripadnike Islamske države i čuvaju više od 10.000 zarobljenih boraca Islamske države, dok Pentagon i američke trupe obezbeđuju vazdušnu podršku, izviđačke akcije i obaveštajne podatke.

S obzirom da se Bajdenova administracija usmerila na sukob u Ukrajini i potencijalni sa Kinom, misija protiv Islamske države u Siriji otišla je u drugi plan, zadobijajući pažnju tek kada se dese napadi proiranskih grupa. 

SAD su više puta odgovorile vazdušnim napadima. U junu 2021. napadnuti su objekti koje koriste dve milicije koje podržava Iran u Iraku i Siriji, za koje je Pentagon rekao da su izvodile napade dronovima na američko osoblje u Iraku.

U decembru 2019, američka vojska je pogodila pet ciljeva u Iraku i Siriji pod kontrolom paravojne grupe koju podržava Iran u znak odmazde za raketni napad u kojem je ubijen američki vojnik.