Konzorcijum međunarodnih telekomunikacionih kompanija je pre tri godine bio spreman da izabere kinesku firmu "Ejč Em En tehnolodžis" za izvođača radova u okviru projekta instalacije jednog od najdužih i najnaprednijih optičkih internet kablova koji će ići od Singapura do Francuske, preko Bliskog Istoka i Afrike.
Ipak, projekat je dodeljen američkom izvođaču "Sab Komu", iako je njegova ponuda bila znatno skuplja.
Do ovakvog ishoda je došlo zahvaljujući intervenciji Vašingtona, u okviru šire američke strategije sputavanja Kine na tehnološkom planu, otkriva Rojters.
Podmorski kablovi su ključni u američko-kineskom tehnološkom takmičenju, piše ta agencija.
Američka kompanija za istraživanje telekomunikacija "Teledžiografi" ukazuje da se više od 95 odsto međunarodnog internet saobraćaja odvija putem podvodnih optičkih kablova, a stručnjak za telekomunikacije iz vašingtonskog tink-tenka Inicijativa za sajber-državništvo Atlantskog saveta Džastin Šerman kaže za Rojters da ti kablovi predstavljaju "rudnik zlata" za svetske obaveštajne službe.
Američko lobiranje
U konzorcijum koji je finansirao radove bilo je uključeno više od 12 kompanija iz različitih država, uključujući i tri kineske, "Čajna Telekom", "Čajna Mobajl" i "Čajna Unikom."
Dok je kineski izvođač "Ejč Em En" procenio radove na 500 miliona dolara, ponuda američkog "Sab Koma" bila je značajno skuplja i iznosila je 750 miliona dolara.
Sredinom 2020. godine, članovi konzorcijuma su se složili da izaberu jeftinijeg, kineskog izvođača, nakon čega su "Sab Kom" i vlada SAD pribegli "nagradama i pretnjama", navodi Rojters.
Američka Agencija za trgovinu i razvoj je saopštila da je operaterima iz Egipta, Indije, Džibutija, Šri Lanke i sa Maldiva ponudila grantove u zbirnoj vrednosti od 3,8 miliona dolara ako se opredele za "Sab Kom".
Sa druge strane, neimenovani viši zvaničnik Stejt departmenta potvrdio je za Rojters da su američki diplomate u barem šest zemalja angažovani da lokalne članove konzorcijuma privole da izaberu "Sab Kom", između ostalog i tvrdnjama da će "Ejč Em En" u budućnosti biti sankcionisan, što je Ministarstvo trgovine SAD i učinilo u decembru 2021. godine.
Usled posejanih sumnji, konzorcijum više nije bio tako odlučan u izboru "Ejč Em En", te je u februaru 2021. dva potencijalna izvođača dobila zahtev da iznesu "najbolje i konačne ponude".
"Sab Kom" je spustio cenu na 600, a "Ejč Em En" na 475 miliona dolara, ali su neki članovi konzorcijuma, poput "Majkrosofta, "Singapur Telekomjunikejšns limited" i francuskog "Oranža" smatrali da je američki izvođač bolji izbor zbog eventalnih sankcija koje bi mogle biti uvedene kineskoj firmi.
Pre nego što su radovi konačno dodeljeni "Sab Komu" kasno 2021. godine, tri kineske kompanije su istupile iz dogovora.
Pozivajući se na zvaničnike upoznate sa naporima, Rojters ukazuje da su timovi iz Stejt departmenta, Ministarstva trgovine i Kancelarije američkog trgovinskog predstavnika, uz diplomatske pritiske iz Bele kuće, takođe osujetili učešće kineske kompanije pri izgradnji kabla koji bi spojio pacifičke ostrvske države Nauru, Savezne Države Mikronezije i Kiribatija.
Zakulisni sukobi SAD i Kine oko podmorskih kablova mogli bi da potope industriju podmorskih kablova, koja se uvek oslanjala na pažljivu diplomatsku saradnju da bi preživela, rekao je Pol Meken, konsultant za podvodne kablove iz Sidneja.
"Nikada nisam video takav geopolitički uticaj na podmorske kablove za 40 godina koliko sam u tom poslu", rekao je Mekan za Rojters. "To je bez presedana", dodao je on.
Američki Tim Telekom
U srcu nove agresivne strategije Vašingtona nalazi se tzv. Tim Telekom, što je neformalno ime za međuagencijski komitet koji je Donald Tramp ozvaničio u aprilu 2020. godine.
Dok je za izbacivanje kineskog "Ejč Em En" iz multimilionskog ugovora odgovoran Stejt department i njegovi partneri, Tim Telekom se do sada bavio sprečavanjem pokušaja da se uspostavi direktna veza između SAD i Hong Konga putem optičkih kablova, piše Rojters.
Tim Telekom je zadužen za davanje preporuka za licence američkoj Federalnoj komisiji za komunikacije (FCC), regulatornom telu zaduženom za telekomunikacije. Rojters navodi da je do sada Tim Telekom sabotirao četiri pokušaja sprovođenja optičkih kablova iz SAD do Hong Konga, usled bojazni od kineske špijunaže.
U tehnološke gigante čije su investicije propale usled delovanja Tima Telekom ubrajaju se i "Gugl", "Meta", "Amazon", i "Čajna Mobajl".
Povrh toga, Rojters navodi da postoje dokazi da je američka kampanja usporila delovanje kineske kompanije "Ejč Em En".
"Ejč Em En" je bio odgovoran sa postavljanje 18 odsto podmorskih optičkih kablova u protekle četiri godina, ali trenutno radi na svega sedam odsto poslova širom sveta, ukazuju podaci iz "Teledžiografi". Rojters napominje da se brojke odnose na ukupnu dužinu kablova, a ne na broj projekata na kojima su angažovani.
Kina uzvraća udarac
Britanska agencija navodi da je Peking odgovorio blokiranjem postavljanja kabla Jugoistočna Azija-Japan 2, u čijem finansiranju učestvuje i "Meta".
Planirano je da taj kabl ide od Singapura, kroz jugoistočnu Aziju do Hong Konga i kontinentalne Kine, a potom do Južne Koreje i Japana. Peking je odložio davanje dozvole za prolazak kabla kroz Južno kinesko more, navodeći kao razlog zabrinutost da bi japanski izvođač radova "NEC" mogao ubaciti opremu za prisluškivanje na liniju, rekli su konsultanti.
Japanska firma je negirala da prisluškuje svoje klijente.
Kineska ambasada u Vašingtonu je prošle godine optužila Federalnu komisiju za komunikacije da je "zloupotrebila državnu moć i zlonamerno napala kineske operatere" bez bilo kakvih dokaza, dodaje Rojters.