Naučna fantastika više nije fantastika: AI bi uskoro mogla da ostavi bez posla milione radnika

Najnovija otkrića u oblasti veštačke inteligencije mogla bi da dovedu do automatizacije četvrtine posla obavljenog u SAD i evrozoni, pokazalo je istraživanje "Goldman Saksa".

Investiciona banka navodi da bi "generativni" sistemi veštačke inteligencije, kao što je "ČetGPT" (ChatGPT), koji mogu da kreiraju sadržaj koji se ne razlikuje od ljudskog rada, mogli da izazovu bum produktivnosti koji bi na kraju povećao godišnji globalni bruto domaći proizvod za sedam odsto tokom 10 godina.

Međutim, AI tehnologija bi na taj način izazvala "značajne poremećaje" na tržištu rada i oko 300 miliona radnika u velikim ekonomijama ostavila bez posla. Advokati i administrativno osoblje bili bi među onima koji su u najvećem riziku da postanu tehnološki višak.

Analitičari "Goldman Saksa" izračunali su da je otprilike dve trećine poslova u SAD i Evropi izloženo nekom stepenu AI automatizacije, dok bi nekih sedam procenata američkih radnika bilo zamenjeno veštačkom inteligencijom.

Na globalnom nivou, pošto manuelni poslovi predstavljaju veći udeo u zapošljavanju u svetu u razvoju, procenjuje se da bi oko petine posla mogla da obavi AI – ili oko 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom u velikim ekonomijama, navodi "Fajnenšel tajms".

Očekuje se da će izveštaj podstaći debatu o potencijalu AI tehnologija kako za rast produktivnosti u bogatom svetu, tako i za stvaranje nove klase ljudi koji rizikuju da dožive sličnu sudbinu kao i proizvodni radnici 1980-ih, navodi "Fajnenšel tajms".

"Goldman Saksove" procene uticaja AI su konzervativnije od nekih akademskih studija, uključujući analizu "Open AI" u kojoj se navodi da bi čak 80 odsto američke radne snage moglo da prepusti najmanje 10 posto svojih zadataka veštačkoj inteligenciji.

Europol, agencija za sprovođenje zakona, takođe je upozorila ove nedelje da bi brz napredak u generativnoj veštačkoj inteligenciji mogao da pomogne onlajn prevarantima i sajber kriminalcima.

U analizi "Goldman Saksa" navodi se da ako korporativna ulaganja u AI nastave da rastu sličnim tempom kao ulaganje u softver 1990-ih, samo američke investicije bi mogle da se približe jednom procentu američkog BDP-a do 2030. godine.

Procene "Goldman Saksa" zasnovane su na analizi američkih i evropskih podataka o zadacima koji se obično obavljaju u hiljadama različitih zanimanja. Istraživači su pretpostavili da bi AI bila sposobna za zadatke kao što je popunjavanje poreskih prijava za mala preduzeća, procena složenog potraživanja u osiguranju, ili dokumentovanje rezultata uviđaja na mestu zločina.

Nisu predvideli da se veštačka inteligencija usvoji za osetljivije zadatke kao što je donošenje sudske odluke, provera statusa pacijenta na intenzivnoj nezi ili proučavanje međunarodnih poreskih zakona.