Kompanija "Klirvju" koja je proizvela softver za prepoznavanje lica izvela je gotovo milion pretraga za američku policiju, kaže direktor Hoan Ton-Tat. Ta ista kompanija više puta je kažnjavana zbog kršenja privatnosti.
U razgovoru za Bi-Bi-Si, Ton-Tat je otkrio uznemirujući podatak - "Klirvju" sada ima 30 milijardi fotografija preuzetih sa platformi kao što je "Fejsbuk", snimljenih bez dozvole korisnika. Zbog ovakvog kršenja privatnosti, kompanija je više puta kažnjavana milionima dolara u Evropi i Australiji.
Kritičari tvrde da policijska upotreba "Klirvjua" sve pretvara u "dežurne krivce".
"Kad god imaju fotografiju osumnjičenog, uporediće je sa vašim licem", kaže Metju Guargilja iz fondacije "Elektronik frontir". "To je previše napadno."
Američka policija možda nije potvrdila uznemirujuću brojku od milion pretraga preko "Klirvjua", ali je policija Majamija za Bi-Bi-Si navela da taj softver koristi za svaku vrstu zločina.
"Klirvjuov" sistem omogućava policiji da aplouduje fotografiju lica i pronađe podudaranja u bazi podataka sa milijardama slika koje je softver prikupio. Smatra se jednim od najmoćnijih i najpreciznijih sistema za prepoznavanje lica na svetu.
Kompaniji je zabranjeno da prodaje svoje usluge većini američkih firmi, nakon što ih je Američka unija za građanske slobode (ACLU) izvela pred sud u Ilinoisu zbog kršenja zakona o privatnosti.
Ali postoji izuzeće za policiju, a Ton-Tat kaže da njegov softver koriste stotine policijskih snaga širom SAD.
Policija u SAD rutinski ne otkriva da li koristi softver, a zabranjen je u nekoliko američkih gradova uključujući Portlend, San Francisko i Sijetl.
Iako se veruje da policija softver koristi samo za ozbiljne, ili nasilne zločine, policija Majamija je priznala da je koristila softver za svaku vrstu zločina, od ubistava do krađe u radnji.
Pomoćnik šefa policije Armando Agilar rekao je da je njegov tim koristio sistem oko 450 puta godišnje i da im je pomogao u rešavanju nekoliko ubistava.
Međutim, kritičari kažu da ne postoji zakon koji bi kontrolisao policijsku upotrebu softvera za prepoznavanje lista.
Agilar kaže da policija u Majamiju prepoznavanje lica tretira kao dojavu. "Ne hapsimo zato što nam to kaže algoritam", kaže on. "To ime ili stavljamo u fotografsku liniju za prepoznavanje ili idemo na rešavanje slučaja tradicionalnim sredstvima."
Postoji nekoliko dokumentovanih slučajeva zamene identiteta nakon korišćenja softvera, ali nedostatak podataka i transparentnosti oko policijske upotrebe znači da je prava brojka verovatno mnogo veća, navodi Bi-Bi-Si.
Ton-Tat kaže da nije upoznat ni sa jednim slučajem da je njegov "Klirvju" zamenio nečiji identitet i navodi da je, u slučaju pogrešnih hapšenja nakon korišćenja njegove tehnologije, policija "loše radila" svoj posao.
Iz "Klirvjua" tvrde da je njihov softver skoro 100 posto precizan, a borci za građanska prava žele da policijske snage koje koriste "Klirvju" otvoreno kažu kada ga koriste - i da se njegova tačnost otvoreno testira na sudu. I da to testiranje sprovedu nezavisni stručnjaci.
"Klirvju" je privatna kompanija koja pravi "otiske lica" ljudi na osnovu njihovih fotografija na mreži bez njihovog pristanka", kaže Guaragilja. "To je veliki problem za građanske slobode i građanska prava i apsolutno ga treba zabraniti."