"Ponuda koju neće moći da odbije": Kako nemački institut za spoljne odnose vidi EU između SAD i Kine

Biti stisnut između dve svetske supersile nije baš udobno, a to je upravo pozicija u kojoj se Evropa nalazi u odnosima Amerike i Kine, piše autor Noa Barkin za "Internacionale politik", časopis Nemačkog saveta za spoljne odnose, nacionalnog instituta i istraživačke mreže za spoljnu politiku.

Odnosi Pekinga i Vašingtona se ubrzano pogoršavaju, a EU je u situaciji gde može biti uslovljavana sa obe strane, konstatacija je Barkinovog teksta u kojem on pokuša da ukaže na mogući pravac evropske politike u novonastalim okolnostima.

Kako se konkurencija između SAD i Kine bude zaoštravala u narednoj godini, Vašington će vršiti sve veći pritisak na EU da izmeni svoju sadašnju politiku prema Pekingu, a koju Barkin karakteriše kao "defanzivnu i reaktivnu".

To bi moglo ići od ograničavanja evropskog tehnološkog angažmana sa Kinom, do zauzimanja prominentnije uloge u suzbijanju Kine na Tajvanu, navodi autor.

Peking će ujedno pokušati da navede EU da se odupre pritiscima iz Vašingtona, kako "nagradama" u vidu pristupa tržištu, tako "kaznama" ili pretnjama da će se evropskim kompanijama koje posluju u Kini vratiti istom merom.

Američka "ponuda koja se ne može odbiti"

"Po rečima don Vita Korleonea, SAD će predstaviti ponudu evropskim prestonicama koju neće moći da odbiju", piše Barkin i ukazuje da je EU već iskusila delić onoga što tek sledi.

U poslednjim mesecima, Holandija je poklekla pod pritiskom SAD da ograniči prodaju opreme za proizvodnju naprednih poluprovodnika Kini, a nemačka vlada je, opet na zahtev Vašingtona, obećala da će revidirati dominantnu ulogu kineskih proizvođača poput "Huaveja" u 5G mreži.

Ovakve tendencije mogle bi da uzmu sve ve više maha u predstojećim mesecima.

"Uskoro će Bela kuća objaviti izvršnu naredbu o proveri odlaznih investicija... Ako američkim firmama bude zabranjeno da ulažu u Kinu u okviru osetljivih sektora poput veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i poluprovodnika, onda će evropske firme morati da se pridržavaju istih pravila, ili će se suočiti sa kaznama na američkom tržištu", piše autor.

Šta je Evropi činiti?

Tokom svoje skorašnje posete Vašingtonu, šefica EK Ursula fon der Lajen je sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom zaključila da bi postojeće mere kontrole trebalo "nadograditi u skladu sa nastajućim geostrateškim okruženjem", i istakla da bi firme trebalo sprečiti u premeštanju kapitala, stručne radne snage i znanja koji bi mogli da podstaknu napredak strateških rivala.

Takav stav, međutim, ne dele svi evropski zvaničnici, navodi autor, i dodaje da su mu nemački zvaničnici rekli kako u Šolcovoj kancelariji nisu ljuibtelji termina "ekonomska bezbednost", kojim su fon der Lajenova i Bajden pravdali pooštravanje restriktivnih mera prema Kini.

Umesto toga, preferiraju koncept "ekonomske otpornosti" i da će se suprotstavi jeziku koji odražava poruke šefice EK i američkog predsednika kada se lideri G7 budu sastali u maju.

Mnogi nemački zvaničnici takođe smatraju da ništa što bi oni učinili ne može sprečiti kompanije koje su duboko investirane u Kinu da premeste svoje tehnološke resurse.

"Dojče Telekomu", koji je delimično u državnom vlasništvu, dozvoljeno je da neograničeno koristi "Huavej" opremu za nemačku 5G mrežu, a državni "Dojče Ban" je počeo da se oslanja na "Huavej" za potrebe sopstvene IP mreže u decembru, navodi autor i dodaje da takav pravac neće biti održiv u budućnosti.

Kad je već takva situacija, Barkin smatra da bi Evropa bar trebalo da uslovi Vašington da, zauzvrat uvođenja restriktivnije politike prema Kini, dodatno popusti barijere koje ograničavaju prekoatlantsku trgovinu, a za koje je mahom odgovoran američki "Zakon o smanjenju inflacije".