Amerikance čeka sumorna godina - najgora recesija do sada

Američka postpandemijska zabava je gotova i sledi gadan sunovrat, ocenjuje portal "Biznis insajder".

Vladini podsticaji u vrednosti od gotovo pet milijardi dolara, istorijski niske kamatne stope i čitav niz državnih programa pomoći koji su omogućili američkoj ekonomiji da izvede jedan od najbržih oporavaka u modernoj istoriji, sada su gotovi.

Brz oporavak ima svoju cenu. Inflacija je počela da raste u proleće 2021. godine. Najpre su skočile cene polovnih automobila, a potom su krenule da rastu cene benzina, hrane i životnihtroškova u načelu.

Finansijski stručnjaci su se prekasno uključili, smatra isti izvor.

Federalne rezerve su počele da podižu kamatne stope u martu, istovremeno učinivši pozajmljivanje novca još skupljim i tako zaustavili ekonomski rast.

Hipoteke, krediti za automobile, kreditne kartice, sve je u roku od nekoliko sedmica postalo skuplje a inflacija je još više porasla. Statistički podaci objavljeni prošle sedmice pokazuju da je inflacija u septembru oborila 40-godišnji rekord.

Ne samo da ekonomnija nije dostigla projekcije ove godine, nego su prognoze za narednu još sumornije. Eksperti smatraju da će 2023. godina doneti još više kamatne stope, visoku inflaciju, rast nezaposlenosti i još manje posla za radnike.

"Nestanak paketa pomoći i prebacivanje na sporiji razvoj biće bolan proces sličan onome kada se probudite ujutru mamurni posle celonoćnog pijančenja", rekla je direktora Kanelariije za glavne investicije Banke Amerike, Loren Sanfilipo.

Kako se "štekovi" postpandemijskog oporavka prazne, a nova recesija vreba, Amerikanci su svake sedmice sve manje spremni za ono što ih čeka.

Za početak, ušteđevina običnih Amerikanaca je sve manja. Amerikanci su na početku pandemije imali "u slamaricama" gotovo dve milijarde dolara od kojih su do sada potrošili trećinu, nekih 630 miliona, pokazuju podaci Biroa za ekonomske analize.

Iako je ukupna štednja daleko iznad one pre pandemije, ona se brzo troši i Amerikanci će uskoro morati da biraju da li će početi da štede na osnovnim životnim namirnicama ili će morati da "razbiju kasicu".

Svakodnevni protok novca je takođe na niskom nivou, što praktično znači da prosečno domaćinstvo brzo ostaje bez keša. Amerikanci generalno manje uspevaju da ostave po strani i sada su primorani češće da posežu za ušteđevinom, a kada ona nestane sa predstojećom recesijom, prihodi će pasti, počeće otpuštanja i potrošnja će biti još manja.

Tržište rada koje je tokom oporavka od korone doživelo procvat, sada se polako zatvara. Otpuštanja su već počela, a sve se manje otvaraju nova radna mesta. Povišice su sve ređe i prosečna nedeljna zarada radnika je ispod one pre karantina i zatvaranja.

Način na koji je FED odlučio da se bori sa inflacijom samo je dodatno naškodio običnim građanima. Federalne rezerve su podigle kamatnu stopu na između 3 i 3,25 odsto što se odrazilo na cene hipoteka i kredita, a nije usporilo inflaciju.

Ekonomisti sada predviđaju recesiju koja će se materijalizovati u narednih 12 meseci.  Ekonomisti iz Blumberga predviđaju da će se ona udariti u oktobru, što su potvrdili i stručnjaci lista "Volstrit džornal".

Amerikanci, navodi "Biznis insajder", ne bi trebalo da očekuju novu pomoć od vlade.

Posle međuizbora u novembru, republikanci će najverovatnije preuzeti kontrolu nad Predstavničkim domom što će dodatno umanjiti šanse da se postigne dogovor sa demokratama o novom paketu sankcija.

Sve u svemu, zaključuje portal, Ameriku čeka sumorna godina, a recesija koja dolazi mogla bi da bude najgora do sada.