Izrael se već tri meseca suočava sa masovnim protestima protiv najavljene reforme pravosuđa, ali i protiv vlade na čijem čelu se na nalazi dugogodišnji premijer Benjamin Netanijahu.
Iako je on pod velikim pritiskom javnosti i nakon najave masovnih štrajkova početkom nedelje pristao da "pauzira" reformu, politička kriza u Izraelu daleko je od rešene.
Sukob Netanijahua i demonstranata dobio je i "ličnu" crtu, pošto mnogi od njih optužuju aktuelnog premijera da reformu forsira kako bi sebe zaštitio od krivičnog gonjenja i optužbi za korupciju, smatra novinar Dragan Bisenić.
"Motivi za ovu promenu smatraju se ličnim, da zaštite premijera Netanijahua od sudskih optužbi za korupciju i druge prekršaje s kojima se suočava. Na taj način, to se doživljava kao pokušaj podređivanja celokupnog političkog sistema interesima jedne ličnosti, uz istovremeno ukidanje podele vlasti i dominaciju vlade i izvršne vlasti nad svim ostalim u izraelskom društvu", rekao je on za RT Balkan.
Napetosti su dostigle vrhunac prošlog vikenda, kada je Netanijahu odlučio da smeni ministra odbrane Joava Galanta, nakon što je se on javno rekao da bi reformu trebalo obustaviti iz razloga nacionalne bezbednosti.
"Netanijahu sve ovo doživljava kao zaveru protiv sebe, pošto je uspeo da nadmoćno pobedi na izborima nakon pet neuspešnih parlamentarnih izbora i mandata opozicije koji je trajao 17 meseci. On takođe smatra da pojedini bivši političari finansiraju proteste i demonstracije, gde u prvom redu misli na bivšeg premijera Jehuda Baraka, koji neskriveno traži njegovo uklanjanje", naglašava Bisenić.
Produbljenje krize moglo da bi da se odrazi na ceo Bliski istok
Kako navodi Dragan Bisenić, Netanijahuova vlada se sada suočava sa krizom legitimiteta, koja bi Izrael mogla da gurne u novu rundu izbora i dalje produbljene nestabilnosti. To bi moglo da ima ozbiljne bezbednosne posledice ne samo po Izrael, već na čitav region Bliskog istoka.
Tu na scenu stupa nedavno postignut sporazum o normalizaciji odnosa Irana i Saudijske Arabije, postignut uz posredstvo Kine.
"Iran se, uz posredovanje Rusije i Kine, pomirio sa Saudijskom Arabijom, čime je otvoren put za okončanje sunitsko–šiitskog 'hladnog rata' u arapskom svetu, na račun koga je Izrael uspeo da normalizuje odnose sa jednim brojem arapskih država pod kišobranom 'Avramovskih sporazuma', a koje je snažno podržavala Saudijska Arabija. Iran, koji je mesecima bio poprište snažnih protesta, sada je dobio svoju priliku da likuje nad nevoljama svog najvažnijeg regionalnog neprijatelja", smatra sagovornik RT Balkan.
Normalizacija odnosa Saudijske Arabije i Teherana, ali i produbljivanje odnosa te zemlje sa Pekingom i Moskvom ne idu na ruku Izraelu, koji je u Rijadu godinama unazad video glavnog, iako neformalnog regionalnog saveznika u sukobu sa Teheranom. Ukoliko odnosi tih dojučerašnjih neprijatelja budu nastavili da se kreću ulaznom putanjom, Izrael bi mogao da se nađe usamljen, oslanjajući se isključivo na podršku SAD.
Još jedna linija podele mogao bi da bude i odnos prema sukobu u Ukrajini, ukoliko Izrael bude napustio svoju do sada neutralnu poziciju i odlučio da vojno podrži Ukrajince.
"Iran i Izrael se nalaze na različitim stranama prema rusko – ukrajinskom sukobu. Iran je jasno na strani Rusije i Kine, dok je Izrael pod prethodnom vladom bio bliže Ukrajini, ali nije joj isporučivao vojnu pomoć", kaže Bisenić.
Izrael je nedavno odobrio izvozne licence za prodaju oružanih sistema odbrane protiv dronova Ukrajini, što je prvi takav slučaj od početka Specijalne vojne operacije. Izvozne licence su tom prilikom odobrili ministri odbrane i spoljnih poslova Joav Galant i Eli Koen sredinom februara, nakon što je vlada Benjamina Netanijahua sprovela reviziju dotadašnje politike prema Ukrajini.
"Netanijahu, koji je ranije imao bliske odnose sa ruskim predsednikom Putinom, nije se direktno izjasnio za isporuku naoružanja Ukrajini, ali je posle Blinkenove posete rekao da 'razmatra tu mogućnost'", podseća Bisenić.
"Ono što je potvrdio je da Izrael nastoji da spreči da iransko oružje dospe u Rusiju, misleći na dronove. Ova izjava se povezuje sa nedavnim pokušajem napada na iranska postrojenja za proizvodnju dronova. Sve ovo dosta je značajna promena za držanje izraelskog premijera", dodaje on.
Izraelu, ipak, nije u interesu da ulazi u drastične konfrontacije sa Rusijom, kao ni da bira strane u sukobu između velikih sila, pošto Jerusalim i Moskva i dalje imaju zajedničkih interesa.
"Netanijahu će nastojati da izbegne sukob s Rusijom i zbog toga što dve zemlje blisko sarađuju u Siriji, a Izrael preko Rusije obezbeđuje svoje interese u toj zemlji", navodi Bisenić.