Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da će stav Kine prema Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini biti "odlučujući faktor za odnose EU i Kine", čime je pokazala da u uniji postoji strah od čvrstih odnosa Moskve i Pekinga, kao vodećih sila u ekonomskom, energetskom, ali i vojnom sektoru.
Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, imala je odgovornost da odigra konstruktivnu ulogu u unapređenju mira zasnovano na teritorijalnom integritetu Ukrajine, uz povlačenje ruskih snaga, rekla je predsednica EK.
"Bilo koji mirovni plan koji bi učvrstio 'rusku aneksiju' jednostavno nije prihvatljiv", rekla je Fon der Lajen u govoru u Briselu pred put u Peking.
Ona je kazala da će "odlučujući faktor za nastavak odnosa EU-Kina biti kako Kina nastavlja da se ophodi prema Putinovom 'ratu'".
Fon der Lajen je rekla i da je od ključne važnosti da se očuvaju stabilni diplomatski odnosi i kanali komunikacije sa Kinom. Evropska unija želi da umanji rizike u odnosima sa Kinom a ne da se distancira od nje, istakla je predsednica EK.
"Ne mislim da je distanciranje od Kine moguće i da je u interesu EU. Naši odnosi nisu crno-beli i naša reakcija ne može da bude takva. Zbog toga treba da se usredsredimo na snižavanje rizika, a ne na distanciranje", poručila je u govoru u Kineskom institutu.
Osvrnula se i na brzorastuću kinesku ekonomiju, tobož zadovoljna zbog njenog razvoja. Ipak, nije mogla da sakrije snažan antikineski sentiment, izražavajući solidarnost sa "svim pojedincima i institucijama koje je kineska vlada nepravedno sankcionisala".
"Za manje od 50 godina Kina je od široko rasprostranjenog siromaštva i ekonomske izolacije postala druga najveća svetska ekonomija i lider u mnogim najsavremenijim tehnologijama. Od 1978. godine rast je u proseku iznosio preko 9 odsto godišnje i više od 800 miliona ljudi je izvučeno iz siromaštva. Ovo je jedno od najvećih dostignuća u proteklih pola veka. Domet Kine proteže se preko svih kontinenata i globalnih institucija – a njene ambicije su mnogo veće", navela je Fon der Lajenova.
Kako je obraćanje odmicalo, postajalo je jasnije da odnosi Kine sa Rusijom nisu ono što je najproblematičnije instituciji koju predstavlja Fon der Lajenova.
"Demonstracija vojne sile u Južnom kineskom moru i Istočnom kineskom moru, kao i na granici sa Indijom, direktno utiče na naše partnere i njihove legitimne interese. Takođe naglašavamo važnost mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu. Svako slabljenje regionalne stabilnosti u Aziji, najbrže rastućem regionu na svetu, utiče na globalnu bezbednost, slobodan protok trgovine i naše interese u regionu. Teška kršenja ljudskih prava koja se dešavaju u Sinđangu takođe su razlog za veliku zabrinutost, što je navedeno u nedavnom izveštaju Visokog komesara UN za ljudska prava", optuživala je predsednica EK, pa dodala:
"Ove eskalirajuće akcije ukazuju na Kinu koja postaje sve represivnija kod kuće i sve asertivnija u inostranstvu. Postoje tri široka zaključka koja možemo da izvučemo o tome kako se Kina menja – što zauzvrat mora da oblikuje kako će i naše politike morati da se promene", poručila je ona.
Zaključila je da "predstava prijateljstva u Moskvi govori hiljadu reči o ovoj novoj viziji međunarodnog poretka".