Kako je propao Bajdenov samit; Srbija se pridružila osudi Rusije, tri zemlje uzdržane

U organizaciji američkog predsednika Džozefa Bajdena prethodna tri dana održan je Samit za demokratiju. Ovaj skup je organizovan po drugi put, ali potpuno drugačije u odnosu na prethodni.

Dok je te 2021. godine objavljena lista pozvanih, kao i učesnika, Amerika je čini se ove godine pokušala da te brojeve sakrije.

Naime, "Glas Amerike" objavio je informaciju da je 121 lider pozvan, ali nije poznato koliko njih je prihvatilo učešće. Na zvaničnom sajtu se navodi lista potpisnika deklaracije koja broji 73 zemlje.

Upoređujući one koji su na samitu učestvovali 2021. godine, a ove godine ih nema među potpisnicima deklaracije, vidi se znatno manji broj država.

Ove godine na listi nema Brazila, Indonezije, Malezije, Nigerije, Pakistana ni Južne Afrike. Sa druge strane, oni koji su se priključili samitu u odnosu na 2021. su Honduras, Mauritanija i Lihtenštajn.

Objavljeno je da Bajden neće pozvati mađarskog premijera Viktora Orbana navodno zbog ugroženosti demokratije u toj zemlji. Sa druge strane, iako je Bajden prošle godine posetio Saudijsku Arabiju, priznajući ulogu kraljevine na naftnim tržištima, i Egipat, domaćina klimatskog samita i američkog partnera u regionalnoj bezbednosti, i sve više je sarađivao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o Ukrajini, nijedna od te tri zemlje nije pozvana na samit.

Prava je enigma šta se dogodilo sa Bosnom i Hercegovinom, koja je ove godine pozvana na samit, dok na prethodni nije. BiH, međutim, nema među potpisnicima završne deklaracije, pa je nejasno da li je uopšte i učestvovala.

Moguće je da je na odluku o učešću uticao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, imajući u vidu ovlašćenja koja ima, kao i to da zvaničnu politiku Sarajeva vodi tročlano Predsedništvo u kojem učestvuje i srpski član koji ne gleda blagonaklono na poteze Vašingtona.

Za razliku od prethodnog samita, na ovaj su bili pozvani Srbija i takozvano Kosovo kao nezavisna zemlja. U ime Beograda učestvovao je predsednik Aleksandar Vučić, a u ime Prištine Vjosa Osmani.

Deklaracija nije u potpunosti prihvaćena

Nakon ovog samita koji je održan prevashodno u video formatu, a u organizaciji SAD uz pomoć Holandije, Južne Koreje, Zambije i Kostarike, objavljena je Deklaracija od 17 članova.

Ovaj dokument čak nisu sve potpisnice u potpunosti prihvatile, odnosno, 12 zemalja izrazilo je zamerke na različite članove teksta.

Na član 3 koji se odnosi na to da će zemlje ojačati vladavinu prava koja podrazumeva i pravne posledice, svoj potpis izuzele su Jermenija, Indija i Meksiko.

Kako se navodi u objašnjenju Jermenije, izuzeli su svoj potpis zbog sukoba na teritoriji te zemlje, odnosno u Nagorno-Karabahu. Naime, Jermenija ocenjuje da član deklaracije ne odražava sve sukobe i krize na sveobuhvatan način.

"Ne bavi se činjenicom azerbejdžanskih akata agresije protiv suverene teritorije Jermenije i okupacije određenih delova", navodi se u stavu Jermenije.

Zanimljivo je da je Srbija potpisnica Deklaracije u celosti, iako i sama ima na delu svoje teritorije problem sličan Jermeniji. Teritorijalni integritet Srbije takođe je ugrožen na prostoru Kosova i Metohije i niko nije odgovarao za to što je narušena suverenost Srbije. Međutim, predsednik Aleksandar Vučić učestvovao je u video formatu na samitu, ali nije izuzeo svoje mišljenje po ovom pitanju.

Filipini su svoj potpis izuzeli zbog člana 4 u kojem se zemlje obavezuju da priznaju važnu ulogu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu kao stalnog i nepristrasnog tribunala. Filipini navode da su posvećeni borbi protiv nekažnjivosti za zločine, ali tako što imaju svoje nacionalno zakonodavstvo koje se bavi tim pitanjem.

Propala Bajdenova ideja da napravi širi blok protiv Rusije

Ovaj samit Bajden je pokušao da iskoristi da pojedine zemlje konfrontira Rusiji, što se vidi već u preambuli spominjanog dokumenta.

U dokumentu se navodi da su potpisnici duboko zabrinuti zbog velikog broja civilnih žrtava u Ukrajini, osuđuje se Rusija i od nje se zahteva da povuče svoje vojne snage iz zemlje. 

Deklarativno, potpisnice se obavezuju da će ojačati demokratske institucije i procese, kao i da je demokratija najbolje sredstvo za rešavanje izazova u 21. veku.

Pozivaju se na principe Povelje UN da se sve države u međunarodnim odnosima uzdržavaju od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti bilo koje države.

Nije poznato da li postoji mogućnost da se neke zemlje naknadno priključe kao potpisnice Deklaracije.