Politiko: Prodaja naftnih rezervi je privremeno rešenje

Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden ponovo prodaje naftu.

Pošto su međuizbori na vidiku, Bela kuća planira da na tržište plasira dodatnih 10 do 15 miliona barela crnog zlata iz nacionalnih strateških rezervi nafte kako bi pokušala da zaustavi rastuće cene goriva, navodi Politiko.

To nije novi plan, već završna seriju istorijske rasprodaje sirove nafte od 180 miliona barela koju je Bajden najavio u martu.

Sada kao i tada, Bela kuća pokušava da osujeti eskalaciju cena na benzinskim pumpama koja može da osakati predsednikove planove.

Republikanci već koriste cene energenata kao "batinu" protiv Bajdenove administracije. Ali stručnjaci za naftu kažu da rasprodaja rezervi ne može ni da dotakne osnovnu neravnotežu ponude i potražnje u celom svetu, koja dovodi do povećanja cena za transport, struju i grejanje.

"To je kratkoročni flaster i ne rešava dugoročni problem", rekao je analitičar energetskog tržišta u konsultantskoj grupaciji "PRAJS Fjučers", Fil Flin.

S obzirom na to da Specijalna ruska vojna operacija protiv Ukrajine i ekonomski preokret nakon pandemije i dalje potresaju globalno tržište, uz smanjenje proizvodnje sirove nafte grupe zemalja proizvođača nafte OPEK plus,  Bajden je pod pritiskom da pokaže da ima kontrolu nad cenama.

Kako je došlo do ovoga?

Stručnjaci kažu da predsednik SAD malo toga može da uradi kada cene sirove nafte rastu, što je istina koja proganja Bajdenovu Belu kuću.

Strategije poput izvlačenja iz strateške rezerve su ranije išle zajedno sa politički neprijatnim idejama poput ublažavanja sankcija Venecueli i Iranu. Republikanci, u međuvremenu, najčešće pozivaju na povećanje proizvodnje u SAD - ali to nije tako jednostavno, piše "Politiko".

Industrija nafte i gasa u SAD uglavnom posluje na slobodnom tržištu, što znači da kada korporacija Ekson želi da buši, ona buši. Najviše što američka administracija može da uradi je da obradi dozvole za bušenje - nešto što Bajdenove agencije već rade.

Tu su i klimatske promene. Podrška naftnoj industriji na kraju znači više emisije ugljenika što dovodi do eskalacije klimatske krize. Takođe je u suprotnosti sa Bajdenovim ciljevima da prepolovi nacionalnu emisiju štetnih gasova do 2030.

Dakle, da li administracija SAD treba da nastavi da crpi iz rezerve? Ne, kaže Flin. To bi samo dalo OPEK-u veći uticaj da odgovori smanjenjem proizvodnje u zemljama članicama kako bi cene održale visoke.

"OPEK može da igra tu igru tokom cele godine, dok nam ponestaje nafte“, rekao je Flin.

Sa nemogućim scenarijima koji opterećuju savetnike Bele kuće, Ministarstvo energetike je razmotrilo privremeno ograničenje količine američkog benzina i dizela koji se izvoze svakog dana, dok  drugi traže potpunu zabranu izvoza sirove nafte.

Ali održavanje snabdevanja kod kuće ima svoje političke i ljudske posledice, ograničavajući zalihe koje su saveznicima SAD potrebne dok globalna energetska kriza ulazi u svoje sledeće poglavlje: zimu.