Ne slažem se sa uobičajenom tezom da je 1989. godine uspostavljen mirovni poredak u Evropi, koji je korak po korak jednostrano uništen od strane Rusije "pod diktatom agenta KGB Putina", navodi se u političkom testamentu nedavno preminule poslanice i bivše potpredsednice Bundestaga Antje Folmer.
Folmer, koja je bila jedan od osnivača nemačke stranke Zeleni, piše da je 1989. razbijen jedan poredak koji nije ustupio mesto novom mirovnom poretku, što je "moralo da bude novi cilj".
"Međutim, vizionari evropske i zapadne fantazije nisu imali na umu da osmisle održivi mirovni poredak u Evropi, koji bi svim zemljama bivšeg SSSR ponudio mesto pouzdane bezbednosti i nade za budućnost", navodi se u političkom testamentu koji je objavio "Berliner cajtung", prenose "Večernje novosti".
Ona ocenjuje da se svet ponovo našao između dva bloka moći, u konfrontaciji sa mogućim apokaliptičnim epilogom.
"Našli smo se dakle ponovo u Hladnom ratu i u spirali uzajamne pretnje po egzistenciju - bez izlaza, bez perspektive", navela je Folmer.
Bombarodvanje 1999. je moglo da se izbegne
Govoreći o Ukrajini, ona primećuje da se ta zemlja predstavlja kao "otelotvorenje ideala i uzora jedne zapadne demokratije u kojoj se slobodno živi i koja se junački drži", pa tako ispada da se ne bori samo za svoju sopstvenu naciju, već i za istorijsku misiju celokupnog Zapada.
"Ko sebe posmatra kroz prizmu politike moći, ko svoju egzistenciju brani oružjem i krvavim žrtvama, služi kao bedem za evropske ideale slobode, pa neka košta koliko treba da košta. Međutim, ko traži put konsenzusa, saradnje, razumevanja i pomirenja, važi za slabića, nekoga ko je irelevantan, i biva prezren. Stoga su Zelenski i Gorbačov dva antipoda u pitanju šta danas znači biti Evropljanin i šta znači otelotvoriti evropske vrline", zaključuje.
Ona smatra da je Jugoslaviji trebalo ponuditi u celini otvaranje ka Evropskoj uniji 1989. godine
"Jedino što je trebalo učiniti bilo je da se uzdržimo od prebrzog popuštanja pred nacionalnim pritiscima Slovenaca i Hrvata i negovanja neprijateljske slike o 'agresivnim Srbima'", ocenjuje.
Ona dodaje da je takva mudrost u potpunosti izostala u nadmetanju za priznavanje novih nacionalnih država na Balkanu.
"Građanski rat u Bosni, Srebrenica, uništenje Sarajeva, stotine hiljada mrtvih i traumatizovanih ljudi, napad NATO-a na Beograd suprotan međunarodnom pravu, priznavanje 'Kosova' kao nezavisne države protivno međunarodnom pravu, i višestruko izbijanje novih nacionalnih šovinizama, sve se to moglo izbeći", tvrdi Folmer.
Nemačka plaća visoku cenu zbog Ukrajine
Putin je oko 2008. prestao da veruje u status kvo i da svoju sferu moći usklađuje sa Zapadom, navodi Folmer u svojim zapisima.
Ističe da je Nemačka počela da se definiše kao vođa evropskog odreda u novom konceptu NATO.
"Kao deo reakcija na rat u Ukrajini, ona je konačno skliznula u centar antiruskih kontrastrategija. Oklevanje kancelara Olafa Šolca, koje je bilo dobrodošlo, ali medijski kritikovano, nije bilo dovoljno podržano održivom političkom alternativom i tako je počelo da dopušta", objašnjava.
Plaćamo visoku cenu za to, kako ekonomski, tako i politički, ocenjuje Folmer.
"Nemački ministar privrede pokušava da zameni stare zavisnosti od Rusije i Kine novim zavisnostima od država koje nikako ne mogu da prođu kao uzorne demokratije. Ministarka spoljnih poslova je najglasnija truba nove antagonističke strategije NATO. Njihova opravdanja zadivljuju jednostavnošću argumentacije", kaže i dodaje da troškovi naoružanja i uticaj kompanija koje proizvode naoružanje i električnu energiju nemerljivo rastu.
Kina je u usponu, međutim, u propagandi je identifikovana kao novi geopolitički protivnik i stalno se provocira tajvanskim pitanjem.
Ostatak sveta ne deli našu sliku Zapada
Smatra da će Evropa uskoro ući u fazu velikog razočaranja koje će duboko poljuljati njenu sliku o sebi, što je, kako kaže, razlog za nadu.
"Zapad, tako samouveren, jednostavno mora da nauči da ostatak sveta ne deli našu sliku o sebi i da neće stajati uz nas. Čini se da žurno poslati emisari novog antikineskog saveza u predstojećem krstaškom ratu protiv Srednjeg kraljevstva nisu naročito uspešni", navodi Folmer.
Nada se da će iz svega proizaći novi pokret nesvrstanih koji će, nakon perioda mnogih kršenja međunarodnog prava, ponovo raditi na isključivom pravu UN da služi miru i opstanku cele planete.
Folmer zaključuje da je njena stranka Zelenih nekada držala sve ključeve za istinski novi poredak u pravednijem svetu, jer nije bila uključena u blokovsku logiku Hladnog rata.
"Šta je zavelo današnje Zelene da se svega odreknu zbog pukog cilja da učestvuju u velikom geopolitičkom pokeru sila, i da pritom omalovaže svoje najdragocenije korene kao najglasniji antipacifisti?", pita se Folmer u svom političkom testamentu.