Da li je Makron "dovoljno" na strani Zapada?

Česta upotreba reči "istovremeno" od strane francuskog predsednika Emanuela Makrona, dok daje argumente i "za" i "protiv" o nečemu, odavno je predmet zabave u Francuskoj, ali njegovim saveznicima nije nimalo smešno kada francuski lider oštro, a zatim popustljivo govori o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, piše "Frans 24".

Od početka krize u Ukrajini, Makron se koleba između oštre kritike ruske intervencije i upozorenja da Putin ne treba da bude ponižen, što je uznemirilo njegove saveznike. Nedavni Makronovi komentari o "odgovoru Francuske" na potencijalni ruski nuklearni napad u Ukrajini najnoviji su primer konfuznih poruka.

Nedelju dana nakon što je američki predsednik Džozef Bajden upozorio na "Armagedon" ukoliko bi Rusija upotrebila nuklearno oružje u Ukrajini, Makron je u intervjuu za TV stanicu Frans 2 istakao da "Francuska ima nuklearnu doktrinu koja se zasniva na vitalnim interesima zemlje koji su jasno definisani" i dodao da "ti interesi ne bi bili dovedeni u pitanje u slučaju nuklearnog balističkog napada u Ukrajini ili u regionu".

Makronovi komentari izazvali su medijsku buru sa naslovima u kojima se navodi da Francuska neće "odgovoriti u naturi" ako Rusija pokrene nuklearni napad na Ukrajinu, piše "Frans 24".

"Nespretan", ali ne i strateški propust

Francuski zvaničnici, međutim, tvrde da je veliki deo onoga što se označava kao "popustljiv odnos prema Rusiji“ samo pitanje stila, a ne suštine.

Samanta de Bendern, saradnica u Programu za Rusiju i Evroaziju Četam hausa, ocenila je da Makronovi komentari "nisu tako loši, kao što ih svi predstavljaju". 

"Francuska ne može da odgovori na taktički nuklearni udar u Ukrajini iz prostog razloga što Francuska ima samo strateško nuklearno oružje", objasnila je De Bendern i dodala da "jedina zemlja koja bi mogla da pruži odgovarajući nuklearni odgovor jesu Sjedinjene Američke Države, koje jedine imaju taktičko oružje. Taktičko oružje u Evropi je pod kontrolom SAD."

Ona je istakla da Makronu nedostaje hladnoratovsko iskustvo ranijih evropskih lidera, koji su oblikovali javni diskurs u skladu sa doktrinom nuklearnog odvraćanja.

Nije važan samo kvantitet, već i kvalitet

Nakon bregzita, Francuska je jedina članica bloka sa sopstvenim nuklearnim kapacitetima i prema rangiranju "Global fajerpauera" za 2022, predstavlja najmoćniju vojnu silu EU. Ipak, zbog nedovoljne vojne podrške Ukrajini, Pariz se našao na meti kritika. 

Institut za svetsku ekonomiju svrstao je Francusku, sa njenih 0,21 milijardu evra vojne pomoći, daleko ispod Velike Britanije sa 3,74 milijarde evra ili 1,82 milijarde evra koliko je dala Poljska.

Početkom 2022. godine, i Nemačka se suočila sa oštrim kritikama zbog odnosa Angele Merkel prema Moskvi, posebno zbog njene zavisnosti od ruskog gasa. Ali otkako je administracija Olafa Šolca pokrenula svoju politiku "Zora nove ere", Berlin je brzinom svetlosti napravio zaokret. Danas, vojna davanja Berlina Kijevu iznose 1,2 milijarde evra, prema podacima gorepomenutog Instituta, prenosi "Frans 24". 

Ipak, francuski stručnjaci za odbranu kažu da na bojnom polju nije važna samo količina vojne pomoći, već je i kvalitet sistema naoružanja ono što može da preokrene tok bitke. Pariz je Kijevu isporučio vrhunske haubice "cezar", poznate po svojoj preciznosti, koje su ukrajinski vojni oficiri ocenili "kao veoma pokretne i lake za manevrisanje". 

Ipak, dok američka i britanska pomoć završava na naslovnim stranama kao "ono što bi moglo da odluči o toku sukoba", čini se da francuska vojska ne uspeva da prenese ovakvu poruku. 

Kako bi odgovorio na ove kritike, francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu izneo je detalje o vojnoj pomoći Ukrajini, u nedavnom intervjuu za list "Parizien".

Ono što je ipak ostavilo utisak je da ta, u poređenju sa američkom, relativno mala pomoć, ukazuje na nedovoljnu snabdevenost same Francuske nakon sve manjih vojnih budžeta tokom proteklih godina - što je situacija sa kojom se suočava nekoliko evropskih zemalja, objasnila je De Bendern.

"Francuska čini onoliko koliko može, jer nema kapacitet da pošalje više naoružanja bez ugrožavanja sopstvene bezbednosti. Evropa treba da poveća svoje izdatke za naoružanje, što je teško u vreme recesije."

"Istovremeno" na spoljnopolitičkom planu

Francuzi su već naviknuti na ovaj "verbalni tik" svog predsednika, da istovremeno bude i "za" i "protiv". Kritičari kažu da to govori o njegovoj nesposobnosti da zauzme stav, i da se on zbog toga odlučuje da kaže jedno, zatim drugo, i najzad ništa. 

Međutim, na međunarodnoj sceni, ovo "istovremeno" ne prolazi baš dobro. Nakon još jednog Makronovog upozorenja o ponižavanju Putina, poljski predsednik Andžej Duda reagovao je u intervjuu nemačkom "Bildu".

"Da li je neko rekao da Adolfu Hitleru treba sačuvati obraz? Nisam čuo", ljutito je rekao poljski predsednik.  

Neki eksperti za spoljnu politiku kažu da Makronovi pokušaji da se uključi u dijalog sa Putinom potiču iz francuske posleratne "diplomatije ravnoteže" – ili potrebe da se održi nezavisnost kako bi se uravnotežila moć SAD u Evropi. "Ovo je na tragu politike Šarla de Gola, koja ima dugu tradiciju u Francuskoj. Postoji to uverenje da Francuska razume Rusiju i da je Francuska zemlja koja ima najviše kulturnih veza sa Rusijom", rekla je De Bendern.

Ostati na pravom putu 

Dok se Francuska, kao i ostatak Evrope, sprema za tešku zimu, sa visokim cenama energenata koje su pogoršane operacijom u Ukrajini, Makron treba da drži svoje reči i dela na pravom kursu, upozoravaju analitičari.

"Strpljivost francuskog predsednika prema Putinu, zajedno sa različitim stavovima o NATO-u, narušili su kredibilitet Francuske u ostatku Evrope", primetio je Mišel Duklo, bivši ambasador Francuske u UN. „Francuski lideri moraju shvatiti da će, nakon svog ludog poduhvata, Putinova Rusija isplivati oslabljena, ali i još agresivnija prema Evropi."