Duga istorija zbijanja šale: Kako je prvi april postao dan kada se "nikome ne veruje"

Prvi april je dan koji različite kulture širom sveta posvećuju zbijanju šala sa prijateljima, rodbinom, kolegama, dok je tokom istorije bilo i pregršt primera složenih vragolija za čije je sprovođenje bilo potrebno učešće mnogih ljudi, a ponekad i vlasti i medija.

Iako se prvi april nezvanično obeležava od Evrope do Azije, poreklo ove tradicije nemoguće je tačno utvrditi, dok se ona u različitim kulturama javlja u različitim epohama.

Obeležavanje ovog datuma u Evropi neki povezuju sa činjenicom da su novogodišnji praznici u nekim delovima Francuske počinjali 25. marta i trajali nedelju dana, odnosno do prvog aprila, te su oni koji su obeležavali početak nove godine 1. januara stanovnike tih predela smatrali "aprilskim budalama" (što je ujedno današnji naziv praznika na engleskom i nekim drugim jezicima, odn. april fools). Gregorijanski kalendar je u Francuskoj stupio na snagu tek 1564. godine sa Rusijonskim ediktom.

Druge hipoteze predlažu da praksa na Starom Kontinentu potiče od svetkovina posvećenih boginji Kibeli u antičkom Rimu koje su se takođe održavale krajem marta, dok se u Indiji prvi april dovodi u vezu sa praznikom Holi posvećenom bogu Krišni, koji se obeležavao hranom, plesom i jarkim bojama.

U Rusiji, pak, postoji verovanje da obeležavanje prvog aprila potiče iz slovenskog paganizma, i da je svrha suzbijanja šale oraspoložiti kućnog duha "domovoja" ili "domovika", koji bi upadao u hibernaciju početkom zime, a budio se mrzovoljan oko današnjeg datuma.

Najstariji istorijski izvori o prvom aprilu

Iako su neki akademici tvrdili da se najranija povezanost između 1. aprila i smišljanja šala javlja se u Čoserovim "Kanterberijskim pričama" iz 1392. godine, različita tumačenja stihova čuvenog engleskog pesnika i filozofa ostavljaju dovoljno prostora da se događaji u "Priči sveštenikove monahinje" postave i čitavih mesec dana kasnije, odnosno početkom maja.

Prva nedvosmislena referenca na prvi april nalazi se u šaljivoj pesmi flamanskog pesnika Eduarda de Denea 1561. godine, u kojoj jedan plemić prevari svoje sluge šaljući ih na besmislene zadatke.

Sa druge strane, jedna od prvih prvoaprilskih šala većih razmera zabeležena je drugog aprila 1698. godine, kada je jedan britanski list napisao da je prethodnog dana nekolicina ljudi u šegi upućena ka Londonskoj kuli kako bi prisustvovala kupanju lavova.

Svega pet godina kasnije, prvu ambicioznu prvoaprilsku šalu sproveo je i Petar Veliki.

Naime, sveruski imperator je prvog aprila 1703. godine poslao glasnike da moskovsku javnost izveste o "nečuvenoj predstavi" u navodnoj režiji nemačkih glumaca. Interesovanje je bilo toliko veliko da su sve karte rasprodate unapred, a kada je dan predstave konačno došao, sve što je publika videla bio je plakat sa natpisom "Prvi april – ne veruj nikom."

Najčuvenije prvoaprilske šale

Prvi april se u različitim zemljama naziva različitim imenima (poput "aprilske ribe", poisson d'avril, u Francuskoj, Belgiji, Italiji i delovima Švajcarske) i obeležava na različite načine, ali su mediji tokom godina stvorili sopstvenu tradiciju.

Jedan od najčuvenijih primera lažnih prvoaprilskih vesti dogodio se 1959. godine, kada je britanski Bi-Bi-Si emitovao prilog o berbi špageta u Švacarskoj. Te godine je, navodno, rod špageta bio posebno izobiljan, a ekipa britanske televizije dokumentovala je aktivnosti švajcarskih zemljoradnika pri berbi.

Prvog aprila 1998. je bilten organizacije "Novomeksikanci za nauku i razum" objavio članak u kojem se navodi da je zakonodavstvo savezne američke države Alabame usvojilo zakon koji bi redefinisao vrednost matematičke konstante "pi" kao 3,0 umesto prihvaćene približne vrednosti od 3,14, što je zakonodavac Lenoard Li Loson navodno argumentovao citatima iz Biblije.

Uveren u novinarski integritet biltena, "Asošijeted pres" je preneo priču, izazvavši burnu reakciju u matematičkoj javnosti.

Britanski tabloid "San" objavio je prvog aprila 2008. godine da tadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi namerava da se podvrgne revolucionarnom medicinskom zahvatu "istezanja", kako bi povećao svoju visinu sa 165 na skoro 178 cm i postao viši od supruge Karle Bruni.

Tradicija prvoaprilskih šala toliko je duboko ukorenjena u različitim kulturama da su u više navrata u istoriji uloženi napori kako se značajni događaji ne bi poklopili sa tim datumom.

Primera radi, antiturski sporazum između Leopolda I, cara Svetog rimskog carstva i poljskog kralja Jana III Sobjeskog antedatiran je na 31. mart nakon što je potpisan 1. aprila 1683. godine.

Međutim, tradicija suzbijanja šala u medijima dovela je i do mnogo primera kada istinite, a ponekad i tragične vesti nisu shvatane ozbiljno, pa je tako u danskom gradu Albertslundu 2009. godine jedna škola zamalo izgorela do temelja jer vatrogasci nisu verovali da su prva dva poziva prava.