Svet
Kina: Lokomotiva rasta globalne ekonomije
Tokom prvih 35 godina svojih reformi Kina beleži najbrži kontinuirani ekonomski rast u zabeleženoj ekonomskoj industriji
Put Si Đinpinga u Moskvu i neskrivena srdačnost prema domaćinu, kao i podudarnost većine stavova i planova ostavili su Zapad u stanju neverice i zbunjenosti, budući da je mesecima pre ove posete stav zapadnih ideologa bio da su saradnički odnosi Moskve i Pekinga iznuđeni pritiskom SAD i opterećeni brojnim problemima, piše u autorskom tekstu za "Politiku" profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović.
Posle šoka usledile su kritike iz Vašingtona i nove pretnje Kini, ali u isto vreme Peking je zatrpan najavama poseta evropskih, azijskih i drugih lidera koje pokazuju da su bolji odnosi s Kinom interes ogromne većine država.
Kako je Kina uspela da postane jedan od najvažnijih globalnih centara moći i nosilac promena koje menjaju postojeći svet?
Profesorka Mitrović navodi da je Kina već nekoliko decenija lokomotiva rasta globalne ekonomije, čime daje odlučujući doprinos oporavku i konsolidaciji svetske privrede posle izbijanja svetske ekonomske krize 2008.
"Naime, od kraja 1978, kada Kina pokreće reforme i otvara se, pa do izbijanja svetske ekonomske krize, njena ekonomija raste prosečno 9,8 procenata godišnje, u poređenju s rastom svetske ekonomije od 2,9 odsto u istom periodu".
Ono što svet najpre prepoznaje jeste ekonomski rast Kine kroz prisustvo njenih proizvoda širom planete, ali iako kreće s niskih početnih pozicija i najpre postaje proizvođač jeftine i nekvalitetne robe, zbog obima svoje ekonomije, Kina uzrasta na lestvici najvećih svetskih privreda i postaje druga po veličini ekonomija sveta mereno nominalnim iznosom BDP-a, navodi se u tekstu. Kako se ističe, vrednost njene ekonomije danas je preko 17 biliona američkih dolara u poređenju sa iznosom iz 1978. kada je vredela oko 150 milijardi američkih dolara.
"Međutim, struktura kineske ekonomije danas izgleda suštinski drugačije. Primarna proizvodnja se smanjila za oko 40 odsto, dok je sektor usluga narastao na više no dvostruko".
Kako se dodaje, u njoj po broju dominiraju privatne firme, a Kina je postala najveći globalni proizvođač niza najnaprednijih tehnologija i proizvoda.
Nekada ozloglašena po rasipanju resursa i zagađenju životne sredine, Kina je danas globalni lider u instaliranim kapacitetima za prikupljanje obnovljive energije, koja čini već 43,5 odsto njenih ukupnih energetskih potencijala. S druge strane, ona je najveći globalni potrošač fosilne energije, koji se još uvek oslanja dominantno na proizvodnju i potrošnju uglja, piše profesorka Mitrović.
"Tokom prvih 35 godina svojih reformi Kina beleži najbrži kontinuirani ekonomski rast u zabeleženoj ekonomskoj industriji i kroz taj brzi rast sprovodi industrijalizaciju i modernizaciju ekonomije, njenu komercijalizaciju, uz istovremenu urbanizaciju, kroz proces za koji je zapadnom svetu trebalo oko 150 godina", navodi se u tekstu.
Kako se dodaje, Kina je izbavila iz apsolutnog siromaštva više od 260 miliona svojih građana, iz siromaštva više od 800 miliona, da bi 2021. proglasila pobedu nad siromaštvom.
"Danas je Kina sa milijardu i 400 miliona stanovnika država sa 12.741 američkim dolarom vrednosti BDP-a po glavi stanovnika, što je čini državom s visokim srednjim nivoom prihodima".
Dodaje se da je rast zbog svoje brzine stvorio mnogo problema, produbio neravnoteže između regiona, grada i sela, bogatih i siromašnih, kao i da se politika "jedan par- jedno dete" pokazala kao tragična greška. Došlo je i do predimenzioniranog razvoja građevinskog sektora finansiranog lošim kreditima, a posledice je ostavilo i "kovid" zatvaranje.
Ističe se i da je Kina danas najveći svetski izvoznik i najveći uvoznik i da je za više od 130 zemalja glavni trgovinski partner.
"Preterano oslanjanje na izvoz kao motor rasta, ali i uvoz visoke tehnologije, čini je zavisnom i ranjivom. Zato Kina nastoji da domaća potrošnja preuzme ulogu motora ekonomije".
Dodaje se i da Kina ulaže i investira u strana finansijska tržišta i realne ekonomije: najveći je kupac državnih obveznica SAD pored Japana, globalni investitor sa više od 12.000 projekata u 172 zemlje vrednih ukupno 613 milijardi američkh dolara.
"Kina nastoji da internacionalizuje svoju valutu u daleko većoj meri no što je njeno sadašnje učešće kao međunarodne rezervne valute od oko 2,8 odsto, što znači da je na petom mestu po zastupljenosti, dok finansijske i druge sankcije nametnute Rusiji od 2014, a naročito od početka rata u Ukrajini, ubrzavaju ovo nastojanje", piše autorka.
Pozivanje Kine na multipolarni svet, pravedniji i demokratičniji međunarodni poredak nailazi na široki odjek širom planete.
"Novi poredak koji Kina promoviše od njih traži da se okrenu saradnji, miru i zajedničkom nastojanju da promene svet u okolnostima 'promena koje se dešavaju jednom u stotinu godina', kako je u Moskvi nedavno rekao kineski predsednik Si", zaključuje se u tekstu.
