Bes raste širom istočne Evrope dok zemljoradnici u regionu protestuju zbog prezasićenosti jeftinom žitom iz Ukrajine koja ugrožava njihova preduzeća, izvestio je francuski "Figaro".
Proizvođači u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj se muče da plasiraju svoje proizvode na tržište i trpe značajne finansijske gubitke zbog uvoza žita iz Ukrajine.
Poljoprivrednici iz zemalja koje su prethodno pristale da pomognu da se žito izveze iz Ukrajine i na globalna tržišta sada se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom, kažu oni.
Lokalni proizvođači ne podležu istim regulatornim zahtevima kao uvezene žitarice.
Evropska unija je prošlog maja na godinu dana suspendovala carinjenje svih poljoprivrednih proizvoda koji se uvoze iz Ukrajine kako bi podržala ekonomiju ratom razorene države.
Međutim, žitarice i drugi proizvodi koji su napuštali Ukrajinu završili su u EU umesto izvan bloka gde su najpotrebnije, što je dovelo do konkurentskog pritiska na domaću proizvodnju.
"Umesto da se izvezu na međunarodna tržišta, u Afriku, kako su nam političari obećali, ukrajinske žitarice su ostale u Poljskoj", rekao je poljski farmer Marčin Misijak za medije i dodao da su se njegovi redovni kupci opredelili za jeftiniji kukuruz iz Ukrajine.
Taj poljoprivrednik dodaje da je tonu pšenice u avgustu prošle godine mogao prodati za 340, ali da je početkom marta njena cena iznosila svega 220 evra.
"EU nije mogla da predvidi neposredne efekte konkurencije ukrajinskih žitarica", rekao je Sebastijen Abis, istraživač na Francuskom institutu za međunarodne i strateške poslove (IRIS) i direktor istraživačkog centra Klub Demetra, citira "Figaro".
"Ukrajinski operateri su učinili sve da unovče situaciju. U evropskim lukama konkurencija je bila žestoka i proizvodi uvezeni iz Ukrajine bili bi favorizovani", dodao je on.
Evropska komisija je prošlog meseca otkrila planove da pruži finansijsku podršku poljoprivrednicima iz država članica susednih Ukrajini kako bi se nadoknadili njihovi gubici i ograničio uticaj neravnoteže na tržištu.
Brisel je za to iskoristio kriznu rezervu u iznosu od 56,3 miliona evra, finansiranu iz Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).