(Ne)rado ide Nemac u vojnike: Bundesver muku muči sa nedostatkom regruta

Broj vojnika u nemačkim Bundesveru nastavlja da pada, i pored najava nemačke vlade da će uložiti značajna sredstva u modernizaciju svojih oružanih snaga, pišu nemački mediji.

U Bundesveru je krajem februara 2023. godine služilo 183.135 vojnika, što je za 560 manje u odnosu na kraj 2021. godine. Tokom prošle godine, nemačke oružane snage napustilo je čak 19.500 vojnika, što je najveći pad od 2017. godine, piše "Noj Osnabriker cajtung".

Ukupan broj vojnika i dalje je iznad istorijskog minimuma iz 2016. godine, kada ih je bilo 166.500, ali je i dalje daleko od cilja koji je te godine postavljen: povećanje brojnosti na 203.000 u narednih osam godina.

"Nedostatak vojnika je Bundesverov najveći problem, gori čak i od nedostatka opreme",  rekao je vojni istoričar sa univerziteta u Potsdamu Sinke Najcel. 

"Ukoliko se ništa ne bude promenilo, broj zaposlenih u Bundesveru mogao bi da opadne ispod 150.000, što će imati značajne posledice na operativne sposobnosti vojske", rekao je on.

Bundesver godišnje troši oko 35 miliona evra na marketing, a u proseku se svake godine 44.000 ljudi prijavi za posao u nemačkoj vojsci, od kojih oko 19.000 bude primljeno.

Dvesta hiljada vojnika do 2031. - samo pusti san

Planovi Nemačke da do 2031. godine regrutuje još 20.000 vojnika, nisu izvodljivi, smatra komesarka za Oružane snage u Bundestagu Eva Hogl napominjući da je nedostatak vojnog kadra veći problem od manjka opreme, piše "Fajnenšal tajms".

Specijalni fond od 100 milijardi evra za modernizaciju vojske bila je ključna komponenta plana modernizacije Bundesvera, koji je početkom prošle godine najavio kancelar Olaf Šolc. On previđa proširenje nemačkih oružanih snaga, koje bi do 2031. godine trebalo da dostignu 203.000 vojnika.

"Mislim da to nije ostvarivo. Izazov za osoblje je čak veći nego za opremu", rekla je Hogl za list "Berliner Morgenpost" i objasnila da imaju problem sa manjim brojem prijava za pristup u Oružane snage, ali i lošim uslovima rada.

Ona je dodala da ne veruje da će obavezna regrutacija, koju je Nemačka postepeno ukinula do 2011. godine, rešiti problem osoblja u "kratkoročnom periodu", ali je naglasila da bi debata oko tog pitanja morala da počne odmah".

Prema njenim rečima, nemačke vlasti bi trebalo da utrostruče fond od 100 milijardi evra ako žele da ostvare zacrtane vojne ambicije, posebno u svetlu odluke da se Kijevu pošalje naoružanje.

Odustajanje vojnika značajan problem

U godišnjem izveštaju o stanju Bundesvera, dodala je da će nemačka vojna nadogradnja sadašnjim tempom potrajati još pola veka.

Značajan problem predstavlja rano odustajanje novih vojnika. Kako se navodi u jednom vojnom izveštaju, od 18.770 regruta koji su se priključili nemačkoj vojsci, čak 3.970, odnosno oko 21 odsto, odustalo je tokom prvih šest meseci.

Njih oko 460 proglašeno je "nesposobnim" za obavljanje dužnosti, dok je ostatak vojsku napustio svojom voljom.

Tokom poslednjih pet godina, oko 12.300 regruta napustilo je vojsku u prva tri meseca službe, preneo je "Bild". Od 2018. do danas, skoro 20.000 vojnika je napustilo Bundesver pre roka.

Pored tradicionalnih izazova, poput nedostatka kvalifikovane radne snage i nepovoljne demografske situacije u Nemačkoj, Bundesver muči i nedostatak privlačnosti za mlade osobe.

Velika udaljenost od doma često plaši potencijalne regrute, piše "Bild". Poslanik Slobodnih demokrata, dvadesetpetogodišnji Nils Grinder, zato je pozvao Bundesver da se "prilagodi realnostima savremenog života".

"Rigidna struktura i nedostatak fleksibilnosti kada je reč o stacioniranju vojnika i njihovom razmeštanju postali su zastareli. Neophodno je odgovoriti na potrebe mladih ljudi", rekao je on za "Bild".

Sukob u Ukrajini mogao bi da bude još jedan razlog za pad popularnosti vojničkog poziva, smatraju pojedini nemački političari.

"Biti vojnik nije običan posao. Naši vojnici polažu zakletvu da će čuvati Ustav i državu uključujući i svojim životima ako je to potrebno. To je nesumnjivo lakše u mirnodopskim vremenima nego sad", rekla je poslanica Demohrišćanske partije Serap Giler.