"Politiko": Turska je glavobolja bez koje NATO ne može

Turska je prihvatila ulazak Finske u NATO, ali kada je Švedska u pitanju - Ankara još ne popušta. I NATO će to morati da prihvati, piše "Politiko".

Nepopustljiva blokada švedske prijave za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi je poslednja u nizu poteza Turske na koje se na Zapadu ne gleda blagonaklono. Turska je 2017. godine od Rusije kupila pritvvazdušni sistem S-400, dok u Siriji ratuje protiv kurdskih snaga koje uživaju podršku Vašingtona.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je, takođe, jedini lider neke članice NATO-a koji i dalje održava redovnu komunikaciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a Turska je do pre samo nekoliko dana blokirala i članstvo Finske u Alijansi.

U privatnim razgovorima, mnogi zapadni zvaničnici oštro kritikuju Ankaru i njenu spoljnu politiku, navodi "Politiko". Neki od njih preispituju čak i samo članstvo Turske u NATO-u, čija je članica od 1952. godine.

NATO zvaničnici, ipak, nisu pokazali želju da se bave ovim pitanjem. Oni insistiraju na tome da se NATO i Turska nalaze u odnosu obostrane koristi - a saveznici, kao što su to radili godinama, samo moraju da osmisle kako da tu vezu učine funkcionalnom.

Oni naglašavaju da je Turska ima drugu po veličini vojsku u NATO-u. Ona aktivo učestvuje u misijama alijanse, što se ne može reći za sve države članice. I što je možda i najbitnije, Turska se nalazi na izuzetno značajnoj lokaciji, između Evrope i Bliskog istoka, Sredozemnog i Crnog mora.

Zapadu su značajni i odnosi Turske sa Rusijom, pošto mnogi veruju da bi upravo Ankara mogla da bude posrednik u mirovnim pregovorima Moskve i Kijeva, navodi "Politiko".

"Turska je važan NATO saveznik - i za to postoji mnogo razloga", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, navodeći njen geografski položaj, borbu protiv Islamske Države, podršku Ukrajini i ulogu u postizanju sporazuma o žitaricama.

"Oni su zatvorili Bosfor za ratne mornarice", dodaje on, "što je smanjilo ruske kapacitete u Crnom moru i oko Krima".

Drugim rečima, NATO-u Turska treba, čak i sa svim problemima koje im stvara. Zbog toga je ta Alijansa i spremna na davanje mnogih ustupaka Ankari.

Sa druge strane, navodi "Politiko", i Turska želi da ostane deo zapadnog bloka, čak i ako se ponekad odmetne od zajedničke politike.

Turska spoljna politika čini je specifičnom u odnosu na ostale članice NATO-a.

Ona je osudila rusku Specijalnu vojnu operaciju, poslala je pomoć Ukrajini, ali je odbila da uvede sankcije Rusiji. Erdogan se tokom poslednjih godinu dana više puta sastao sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, a njihovi razgovori telefonom još su češći.

"Turska vodi politiku pragmatičnog balansiranja kako bi maksimizovala sopstvenu korist", rekao je neimenovani evropski diplomata za "Politiko".

Turski zvaničnici, sa druge strane, svoju zemlju vide kao posrednika. Oni smatraju da je njihova zemlja može da bude most prema državama sa kojima Zapad ima loše odnose.

"I pored mnogih neslaganja, mi imamo funkcionalne kanale komunikacije sa Rusijom", rekao je jedan anonimni turski zvaničnik.

Turska je, kako on naglašava, pomogla u postizanju sporazuma o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora. Sporazum je "sprečio krizu prehrambenih proizvoda", naglašava turski zvaničnik, dodajući da Turska igra aktivnu ulogu i u razmeni zarobljenika.

Drugi turski zvaničnik naglasio je za "Politiko" da "niko ne može da tvrdi da je Turska na bilo koji način izuzetak u zapadnom savezu", već da "pojedini saveznici nemaju razumevanja za naše vitalne interese i bezbednosne brige".

Bilo da je gledaju kao pomoć ili kao smetu, Turska ne samo da je uspela da igra po svojim pravilima, već je i ojačala sopstvenu poziciju.

Alijansa je 2010. godine imenovala turskog službenika na mesto pomoćnika generalnog sekretara za politiku odbrane i planiranje. Dokumenti NATO-a rutinski naglašavaju terorističku pretnju alijansi - što predstavlja ustupak Ankari, navodi "Politiko".

Većina drugih saveznika "ne bi želela da bude izolovana, da budu loši momci", rekao je nekadašnji zvaničnik NATO-a Džejmi Šej. Turskoj, sa druge strane, "to ne smeta", dodaje on. "To joj čak daje dodatnu moć i ucenjivači potencijal".