Neočekivana odluka članica OPEK+ da smanje proizvodnju nafte otežalo je napore centralnih banaka da suzbiju inflaciju, ali može i da nanese dodatni udar na evropsku industriju i ekonomiju, ukazuju stručnjaci za "Politiko".
Zajednički ministarski monitoring komitet organizacije zemalja proizvođača nafte OPEK+ potvrdio je početkom nedelje da će smanjiti proizvodnju za 1,66 miliona barela dnevno.
Posledice odluke Saudijske Arabije i ostalih članica ispoljile su se već u ponedeljak, kada je nafta "Vest Teksas intermedijet" poskupela za čak osam odsto, što je najveći skok tokom jednog dana u više od godinu dana, a "Politiko" piše da je ovo poskupljenje već izazvalo bojazan zbog širih ekonomskih posledica.
Biće potrebno oko dva meseca da se odluka OPEK+ odrazi na realnu ekonomiju, jer najskorije poskupljenje sirove tek treba da se odrazi na druge naftne proizvode, rekao je za "Politiko" Horhe Leon, viši potpredsednik "Ristad enerdži", kompanije za istraživanje tržišta.
Poskupljenje će "najverovatnije" dovesti do rasta inflacije, dodaje on i ističe da će to postavljati poseban problem za Evropu, gde su cene nafte "veoma relevantne za ukupnu inflaciju", budući da blok predstavlja neto uvoznika tog energenta.
Poskupljenje će takođe izvršiti dodatan pritisak na regulatore u centralnim bankama da nastave sa podizanjem kamatnih stopa, što će se potom odraziti na stopu rasta u evrozoni, piše "Politiko".
"Ono što me brine jeste uticaj koji bi to pre svega moglo da ima na inflaciju, a samim tim i na stavove centralnih banaka, a samim tim i na perspektive ekonomskog rasta za ovu i narednu godinu", rekao je Leon.
Izvršni direktor savetničke firme "De Vir grup" Najdžel Grin slaže se da će ovaj "dramatičan" pad proizvodnje nafte "samo doprineti globalnom inflatornom pritisku."
"Postoji realna zabrinutost da će iznenadna odluka koju je Saudijska Arabija objavila za OPEK+ podstaći centralne banke da duže održavaju kamatne stope na višim nivoima zbog inflatornog uticaja, što će ometati ekonomski rast", istakao je on.
Zemlje OPEK+ su u maju 2020. godine smanjile proizvodnju nafte za 9,7 miliona barela dnevno zbog pada potražnje nakon pandemije korone. Od toga su odustali u avgustu 2022, da bi od novembra ponovo smanjili proizvodnju na dva miliona barela dnevno.