Svet
Kako bije Makronova policija: "Šokantne scene, neprihvatljive u demokratiji"
Francuska policija optužena je da opet koristi kontroverzne metode upotrebljavane tokom protesta Žutih prsluka
Pokušavajući da ukroti novi talas antivladinih protesta izazvane najavljenom reformom penzionog sistema, francuska policija oživela je kontroverznu taktiku i oružje korišćeno protiv učesnika protesta Žutih prsluka 2018. godine. Tada su, inače, organi reda optuženi za upotrebu prekomerne sile a strašni bilans tih demonstracija iznosio je 2.500 povređenih, uključujući 24 osobe koje su izgubile oči usled upotrebe gumenih metaka i vodenih topova.
Metode koje ovaj put organi reda sprovode, poput preventivnog hapšenja, prikupljanja obaveštajnih podataka o aktivistima i nasilne metode kontrole mase, žestoko su kritikovane, pa je čak i zvaničnik UN-a pozvao francusku policiju da izbegava prekomernu silu, a nadzorni organ EU za ljudska prava doveo je u pitanje da li je odgovor Francuske proporcionalan postupcima demonstranata.
"Fajnenšel tajms" navodi da je samo u martu uhapšeno više od 2.100 ljudi, a da je samo mali deo njih bio i optužen. Dve osobe sa ekološkog protesta u Sen Solinu ostale su u komi, a 286 demonstranata je povređeno, uključujući i jednog koji je izgubio oko, i drugog koji je ostao bez palca.
Povređeno je, međutim i 1.050 policajaca, što je odraz nasilja dela demonstranata koji su učestvovali u "gerilskom ratu" sa policijom, dodaje ovaj list.
"Država je razvila strategiju koja prelazi granicu legalnog lišavanja slobode i kontrole masovnih kretanja", rekao je advokat Arije Alimi, koji zastupa oko 50 ljudi uhapšenih na protestima ili u njihovoj blizini, uključujući i turiste i vlasnike preduzeća koji su slučajno dopali šaka policiji.
Vlada akcije policije brani kao neophodne i zakonite s obzirom na nepredvidive uslove na nedavnim protestima u kojima je radikalna grupa demonstranata napala policajce kamenicama i eksplozivom.
"Nema policijskog nasilja. Država ima legitimno pravo da koristi silu da zaštiti ljude i imovinu", tvrdi ministar unutrašnjih poslova Gerald Darmanin, dodajući da policija ima i misiju da zaštiti ustavno pravo građana na proteste.
Ipak, da bi umirio javnost, on je obećao da će kazniti sve oficire koji koriste silu "na neproporcionalan način i ne poštuju etiku ili naređenja".
U odbrani svoje penzione reforme, Makron, koji bi da uvodi mir u Ukrajini a muči se da održi red i kod kuće, pozicionirao se kao branilac zakona i reda protiv, kako ih naziva, "ultralevičarskih" pobunjenika koje je uporedio sa izgrednicima koji su jurišali na Kapitol hil u Vašingtonu 2021.
Kritičari su, međutim, rekli da je angažovanje 3.200 policajaca da se suoče sa oko 6.000 demonstranata na ekološkom protestu u Sen Solinu bilo preterano.
"Dok su demonstranti bacali molotovljeve koktele, policija je jurila po poljima i ispaljivala suzavac i koristila takozvane LBD pištolje koji ispaljuju gumene metke. Upotreba LBD-a je kritikovana tokom protesta Žutih prsluka, jer je ostavljala ljude slepim ili unakaženim", navodi "Fajnenšel tajms".
Kritičari tvrde da se francuska policija previše oslanja na silu i zastrašivanje dok ignoriše tehnike koje se koriste u zemljama sa kulturom policije u zajednici.
Na primer, Britanija i Nemačka nude obuku o tome kako deeskalirati situacije komuniciranjem sa demonstrantima, kaže za "Fajnenšel tajms" Sebastijan Roše, sociolog specijalizovan za policijske postupke. Prema njegovim rečima, petoro ljudi je poginulo na protestima u Francuskoj od 1985. godine, dok je samo jedan u Velikoj Britaniji, Kanadi, Nemačkoj i Italiji.
Pol Bojer, 26-godišnji novinar, zadobio je frakturu lobanje i slomljena mu je šaka kada ga je udarila policija dok je intervjuisao ženu na ulici.
"Desilo se veoma brzo, vikao sam da sam pritisnut, ali su me ipak udarili", naveo je.
Nakon iskustva sa protestima Žutih prsluka, Ministarstvo unutrašnjih poslova sastavilo je pravilnik na 40 stranica koji nastoji da "zaštiti demonstrante, ali da bude čvrst prema onima koji počine nasilje".
Tu su smernice o upotrebi sredstava kao što su suzavac i šok bombe, taktike kontrolisanja mase, ali i o tome kako se postupa sa novinarima.
"Ironija je u tome što uprkos naporima da se kreiraju nove jasnije politike nakon Žutih prsluka, svi principi se krše. Ovo su neprihvatljive scene, moralno šokantne za videti u zapadnoevropskoj demokratiji", naveo je sociolog Roše.
Mnoštvo video snimaka dokumentovalo je prekršaje policajaca koji su udarali i vređali ljude i motociklom pregazili jednog demonstranta.
