Bez obzira na to što, kad god Vašington odabere rat, donosi najvažniju političku odluku u ime američkog naroda - Amerikancima to izgleda ne smeta, jer, kako podseća pukovnik Daglas Mekgregor, poslednji put kada su se protiv toga pobunili bilo je 1968. godine, kada je Nikson obećao da će okončati sukob u Vijetnamu i smisliti "častan izlaz".
"Još jednom, Amerikanci moraju da izaberu. Da li će nastaviti da podržavaju eskalirajući proksi rat u Ukrajini, nusproizvod težnji Vašingtona za globalnom hegemonijom, ili će zahtevati da Vašington brani američke granice, održava republiku koja podržava vladavinu zakona, poštuje kulture i tradicije nacija različitih od nas i slobodno trguje sa svim državama, čak i dok štiti američki ekonomski prosperitet, njenu trgovinu i njene građane", rekao je bivši savetnik ministra odbrane u Trampovoj administraciji.
On je u autorskom tekstu za portal "Ameriken konzervativ" upozorio da je državni finansijski i ekonomski sistem u opasnosti od katastrofalnog neuspeha, kao i da "Ukrajina gubi borbu sa Rusijom".
"Ukoliko Amerikanci sada ne zatraže nove pravce spoljne politike, kao što su to činili 1968. godine, oni će predati kontrolu nad svojim životom i prihodima orgijama vašingtonske elite koja troši na opasan proksi rat protiv Rusije", naglasio je Mekgregor.
Osvrćući se na vojni uspon Amerike, on podseća da je Vašington je "bio oduševljen svojom sposobnošću da po volji interveniše u pitanjima država i naroda sa kojima se Amerikanci ranije nisu susreli".
"Zaneseni iluzijom neograničene moći, predsednici Kenedi i Lindon Džonson nisu gubili vreme tražeći prilike da preoblikuju svet po ugledu na Ameriku. Vijetnamski rat je otreznio američko biračko telo, ali posle američke pobede u hladnom ratu 1991. predsednici su zamaglili razliku između rata i mira. U konfuziji koja je nastala, bezobzirna težnja za globalnom vojnom hegemonijom i moralizirajući internacionalizam koji je inspirisao intervenciju u Vijetnamu ponovo su postali popularni", objasnio je on.
Vladajuća klasa u Vašingtonu je, kako on dodaje, ignorisala "glavni prioritet" u svim pitanjima nacionalne strategije, a to je očuvanje američke nacionalne moći.
"Kako su američki lideri angažovali američke vojnike, mornare, avijatičare i marince za beskrajne intervencije u jugoistočnoj Aziji, Karipskom basenu, Balkanu, Avganistanu, Iraku, Siriji, Libiji i podsaharskoj Africi, američki udeo u globalnom BDP-u pao je sa 40 odsto 1960. na otprilike 24 procenta u 2022", ilustruje Mekgregor.
Vašington, kako on konstatuje, smatra da će podeljena Ukrajina po modelu podeljene Nemačke decenijama potpirivati novi Hladni rat sa Moskvom. Dodavanje Kine novoj "osovini zla" je, tvrdi, jednostavno šlag na torti za odbrambene jastrebove i njihove donatore.
"Da li je Vašington ozbiljan? Ili je nova paradigma hladnog rata jednostavno pametan način da se garantuje stalni priliv sredstava za odbranu i unosne donacije za Kapitol hil? Da li su nove pretnje u inostranstvu takođe osmišljene da ućutkaju disidentske glasove kod kuće i podstaknu poslušnost američkog naroda", pita se Mekgregor.
On zaključuje da bi Vašington trebalo da se suoči sa nedostatkom kvalitetnog ljudstva u američkoj vojsci, "užasno neadekvatnom veličinom i opštom dotrajalošću američke regularne armije".
"Rat sa kontinentalnom silom poput Rusije zahteva moćne kopnene snage", upozorava američki pukovnik.