Francuski predsednik Emanuel Makron doputovao je danas Peking u zvaničnu posetu Kini, tokom koje će razgovarati sa predsednikom Si Đinpingom.
Makron će u poseti Kini boraviti do 7. aprila, preneo je Kineski međunarodni radio.
Ovo je treća Makronova poseta Kini od kada je postao predsednik Francuske i prva od njegovog drugog predsedničkog mandata.
Sa Makronom će u poseti Kini boraviti i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Makron je pre svog prvog putovanja u Kinu od 2019. godine, razgovarao sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom o pokušaju da angažuje predsednika Kine da ubrza završetak rata u Ukrajini.
Za Makrona, koji se u svojoj zemlji suočava sa protestima zbog reforme penzionog sistema, ovo putovanje je prilika da pokuša da ostvari neke ekonomske pobede.
On je doputovao sa pedesetočlanom poslovnom delegacijom, među kojima se nalaze i predstavnici "Erbasa", koji pregovara o velikoj narudžbini aviona, zatim francuskog multinacionalnog proizvođača šinskih vozila "Alstom" i nuklearnog giganta EDF.
Fon der Lajen do sada nije posetila Kinu od kada je stupila na mesto predsednice Evropske komisije pre više od tri godine.
Fon der Lajen je izjavila da EU mora da "smanji rizike" u odnosima sa Pekingom, uključujući ograničavanje pristupa Kine osetljivim tehnologijama i smanji oslanjanje na ključne inpute kao što su ključni minerali, baterije, solarni paneli i drugi čisti tehnološki proizvodi.
Makron je objasnio da je pozvao Fon der Lajenovu da mu se pridruži na putovanju kako bi izrazio evropsko jedinstvo, nakon što su francuski zvaničnici kritikovali nemačkog kancelara Olafa Šolca jer je sam otišao u Kinu prošle godine, istakao je Rojters.
Osim o trgovini, Makron i Fon der Lajen su izjavili da žele da "ubede Kinu da iskoristi svoj uticaj na Rusiju kako bi donela mir u Ukrajinu ili u najmanju ruku spreči Peking da direktno podrži Moskvu".
Kina je ove godine predložila mirovni plan od 12 tačaka za ukrajinsku krizu, kojim se obe strane pozivaju da pristanu na postepenu deeskalaciju koja bi vodila ka sveobuhvatnom prekidu vatre.
Plan je, međutim, na Zapadu odbačen, a lideri tih zemalja kritikovali su Kinu zbog "odbijanja da osudi Rusiju", a zatim su SAD i NATO naveli da Kina razmatra slanje oružja Rusiji, što je Peking demantovao, navela je agencija.