Američki Radio Slobodna Evropa: Dodikovi planovi vode u Kinu

Istraživači Svetske banke, "Eid data", Univerziteta Harvard i Instituta za svetsku ekonomiju "Kil" identifikovali su 22 zemlje koje su u periodu između 2000. i 2021. godine spasene kineskim zajmovima kada su naišle na probleme s likvidnošću. Na ovom spisku spasenih mogla bi da se nađe i Republika Srpska, budući da je njen predsednik Milorad Dodik najavio da će baš na istoku potražiti finansijsku pomoć.

Kako prenosi američki Radio Slobodna Evropa, Srpskoj ove godine na naplatu dolaze potraživanja po osnovu do sada izdatih obveznica i drugih međunarodnih kredita u iznosu većem od 1,1 milijarde maraka (oko 650 miliona evra), a Dodik je najavio da "raspolaže uveravanjima" da će Kina kao finansijske garancije prihvatiti obveznice RS.

"Obično su svi usmereni na Zapad, ali od pre dva dana raspolažemo uveravanjima da je kineska državna vlast odlučila da kao instrumente garancije i finansiranja prihvati obveznice Republike Srpske", rekao je Dodik, koji je dodao i da Kina nudi radove u izgradnji autoputeva, dok RS za to emituje obveznice.

Dodik nije izneo detalje o kojoj bi se vrednosti obveznica radilo, pod kojim bi se uslovima one izdavale, kao ni šta bi bila garancija za njihovu vrednost.

Koliko je novca pozajmila Kina?

Studija o zajmovima koje je Kina davala ukazuje da je ova država sa 240 milijardi dolara pomogla 22 zemlje iz programa "Pojas i put" koje nisu mogle redovno da plaćaju zajmove uzete za razne projekte.

Kina je, prema toj studiji, dala gotovo polovinu, odnosno 104 milijarde dolara zajmova za spasavanje zemlja u razvoju samo između 2019. i kraja 2021. godine.

Od 2016. do 2021. godine, Kina je izdvojila oko 185 milijardi dolara za zemlje u razvoju koje su se borile sa finansijskim poteškoćama, pogoršanim pandemijom korona virusa.

"Tih 185 milijardi dolara premašilo je 144 milijarde dolara koje je u istom periodu isplatio Međunarodni monetarni fond", ukazao je nedavno "Blumberg".

Među zemljama koje su pomoć potražile na istoku su Argentina, Belorusija, Ekvador, Egipat, Laos, Mongolija, Pakistan, Surinam, Šri Lanka, Turska, Ukrajina i Venecuela.

Stručnjaci, kako je nedavno pisao "Blumberg", takvu politiku nazivaju "novim globalnim sistemom za prekogranično pozajmljivanje zemljama u nevolji" kojim se Peking suprotstavlja okvirima koje su SAD uspostavile posle Drugog svetskog rata. Istovremeno, Narodna banka Kine postaje uticajni zajmodavac u vreme rastućeg rivalstva između dve supersile.

"Fajnenšel tajms" zabrinuto ističe da postoje razlike između podrške koju daje Međunarodni monetarni fond, i kineske pomoći.

"Jedna je da kineski novac nije jeftin – u studiji se navodi da uobičajen zajam za spasavanje MMF-a dolazi s kamatom od dva odsto, dok je prosečna kamatna stopa vezana za kineski kredit za spasavanje pet odsto", navodi se, ali bez preciziranja šta su to neuobičajeni zajmovi, i kolika je kamata za one "neuobičajene" pozajmice koje daje MMF.

Kakav je Kina kreditor?

Bez obzira na to što ima dosta zemalja koje bi da im Kina bude zajmodavac, za profesora ekonomije Admira Čavalića, koga citira američki radio, Dodikov put za dobijanje kredita (koji vodi prema Kini umesto prema Zapadu) nije dobar.

On ističe da ta zemlja, za razliku od zemalja Zapada i drugih međunarodnih finansijskih institucija, "nije prepoznata kao zahvalan kreditor".

Za njega, idealan kreditor jesu "proverene međunarodne organizacije" kao što je Međunarodni monetarni fond.

"Blumberg"je, međutim, nedavno naveo da Peking nudi alternativu sistemu koji je decenijama upravljao odgovorom sveta na ekonomske vanredne situacije. 

"To je važno jer se dve najveće ekonomije sve više bore za uticaj u globalnom finansijskom i monetarnom sistemu koji postaje više multipolaran, manje institucionalizovan i manje transparentan", zaključuje "Blumberg".

"Slučaj" Republike Srpske

Republika Srpska je do sada osim na Londonskoj, obveznice prodavala i na Bečkoj berzi.

Ekonomista Zoran Pavlović za Radio Slobodna Evropa ističe kako je Bečka berza "prilično precizno" u prospektu o RS-u istakla koje su garancije i šta ovaj entitet gubi ako ne vrati novac.

"U prospektu Bečke berze o RS-u piše da, ukoliko se ne vrate sredstva vlasnicima obveznica, vlasnik obveznice ima pravo, po osnovu vlasništva, da privatizuje bilo koju kompaniju u RS-u u kojoj vlada ima vlasništvo veće od 51 odsto", navodi Pavlović dodajući da je to vrlo ozbiljan element garancije ili hipoteke, posebno s obzirom na to da su šume, vode, elektrodistribucija deo javnih preduzeća kojima upravlja RS.

Kina je do sada, kako on navodi, u Bosni i Hercegovini za davanje kredita insistirala na garancijama države za finansiranje, ali je, kako tvrdi Pavlović, ovaj put procenila da "može ući u finansiranje projekta koji ima samo obveznice kao garanciju, ali sa takvim uslovima koji su bili definisani u Beču".

"Ključno je pitanje šta će se dati kao garancija. Sama RS nema mnogo imovine osim, recimo, Elektroprivrede kao jednog kapitalnog preduzeća u vlasništvu", navodi spoljnoekonomski analitičar Igor Gavran koji uverava i da bi jedan od razloga Dodikovog okretanja ka Kini mogao da bude i navodni "slab rejting RS na zapadnoj finansijskoj sceni, ali i zatezanje odnosa sa zapadnim zemljama".

On spekuliše i da su kreditni pregovori sa Kinom jedan od "razloga" borbe RS da zakonom zaštiti imovinu entiteta, odnosno da potvrdi da nepokretna imovina koju koristi Republika, ali i lokalne samouprave, kao i  javna preduzeća i javne ustanove čiji je ona osnivač - pripadaju Republici Srpskoj.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine do sada je, inače, u više odluka tvrdio suprotno, a dva puta je već ovaj Zakon suspendovao i visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit.

Ko je preterao?

Najpoznatiji slučaj prezaduženosti u regiji Zapadnog Balkana je kineski dug Crne Gore, navodi Radio Slobodna Evropa.

Ta zemlja je jedina zemlja Evrope i jedina članica NATO-a koja se nalazila u navodnom riziku od "dužničke zamke" Kine nakon što je 2015. godine uzela 944 miliona dolara kredita od kineske "Eksim" banke.

Prirodno, ako uzmeš kredit, očekuje se i da ga vratiš. Nakon što je tim novcem kineska kompanija CRBC gradila deo autoputa, a zemlja nije mogla lako da isplati svoje obaveze, pretila joj je opasnost da Kina postane vlasnik dela te saobraćajnice, ili nekog drugog objekta, ili teritorije u Crnoj Gori.

"Zbog opasnosti po državne finansije, Evropska komisija je pomogla crnogorskoj vladi da se, uz pomoć dve američke i dve evropske banke, zaštiti od valutnog rizika, jer je kredit sa Kinezima uzet u dolarima čija je vrednost varirala u odnosu na euro. Do sada su uplaćene četiri rate ovog kredita", navodi RSE.