Svet
Nova anketa: Le Pen bi ubedljivo pobedila Makrona da se izbori u Francuskoj održe danas
Nova anketa francuskog kanala BFMTV ukazuje da, u slučaju kada bi se francuski predsednički izbori održali danas, Le Penova bi Makrona u drugom krugu pobedila sa 55 prema 45 odsto osvojenih glasova
Lider Nacionalnog saveza Marin Le Pen ubedljivo bi pobedila aktuelnog predsednika Emanuela Makrona ako bi se sada održali predsednički izbori u Francuskoj, pokazali su rezultati nove ankete.
Makron se trenutno suočava sa rastućim gnevom javnosti zbog reformi koje podižu starosnu granicu za odlazak u penziju za dve godine.
Anketa koju je sproveo francuski televizijski kanal BFM pokazala je da bi, u hipotetičkom slučaju da se izbori održe sad, u prvom krugu Le Pen osvojila 31 odsto glasova, Makron 23 odsto, a levičarski kandidat Žan-Lik Melenšon 18,5 odsto glasova.
To znači da je Le Pen pridobila dodatnih osam odsto francuskih glasača od prethodnih izbora, kada je ona u prvom krugu osvojila 23 odsto glasova, a Makron 28 odsto.
U drugom krugu predsedničkih izbora prošle godine, Makron je pobedio Le Penovu osvojivši 59 odsto glasova u odnosu na njenih 41 odsto.
Sada, ukazuje anketa BFMTV, Le Penova bi pobedila Makrona sa 55 odsto osvojenih glasova u odnosu na njegovih 45 odsto.
Opada podrška Makronu
Za pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora prošle godine, Makron je računao na republikanske, zelene i neke levičarske glasače, ali bi mnogo manji udeo tih grupa podržao aktuelnog predsednika danas.
Primera radi, Makrona je podržalo 68 odsto pristalica zelenog kandidata Janika Žadoa prošle godine u drugom krugu izbora, ali bi to sada učinilo svega 52 odsto.
Povrh toga, 27 odsto Makronovih glasača iz 2022. bi bilo uzdržano ili bi glasalo za Le Penovu ako bi se izbori ponovili danas, pokazala je anketa.
Makronove penzione reforme
Pozvavši se na posebna ustavna ovlašćenja, Makronova vlada je prošlog meseca usvojila kontroverzni zakon o reformi penzija bez glasanja u parlamentu.
Tako je starosna granica za odlazak u penziju za većinu francuskih radnika zakonski povećana sa 62 na 64 godine, a usvajanje ovog zakona je izazvalo talas protesta i nemira širom zemlje.
Na najvećim demonstracijama više od milion ljudi izašlo je na ulice širom zemlje, a stotine je uhapšeno u jednom danu u Parizu zbog paljenja vatri i sukoba sa policajcima.
Podizanje starosne granice za odlazak u penziju je dugo bio jedan od ključnih Makronovih ciljeva, a predsednik je opisao ovaj potez kao "pravedan i odgovoran" način da se francuski sistem socijalnog osiguranja održi u životu.
Le Pen, koja je najpoznatija po svom protivljenju islamskoj imigraciji, usredsredila se tokom svoje predsedničke kampanje iz 2022. na protivljenje penzionim reformama i kritike Makrona zbog rastućih troškova života u Francuskoj.
Le Penova je nastavila da se protivi reformama, iako je osudila neke od akcija demonstranata. Francuskom se, rekla je ona novinskoj agenciji AFP prošle nedelje, "vlada protivno njenim željama. Način na koji [Makron] vlada omogućiće političkim snagama sa potpuno suprotnim pristupom od njegovog da dobiju vlast."
