U nemačkom parlamentu će se sprovesti istraga o kancelaru Olafu Šolcu zbog njegove navodne uloge u pomaganju banci "Varburg" da izbegne plaćanje 48 miliona dolara državi, a koje je prethodno dobila u okviru nezakonitog vraćanja poreza.
Šolc je već ispitan zbog mogućih veza sa aferom, a članovi njegove stranke, Socijaldemokrata, tvrde da je istraga politički motivisana.
"Zatražićemo da se sprovede parlamentarna istražna komisija o poreskoj aferi 'Šolc-Varburg' u nemačkom Bundestagu tokom prve parlamentarne nedelje nakon uskršnjih praznika", rekao je poslanik Hrišćansko-demokratske unije Matijas Midelberg na konferenciji za novinare u utorak.
Zajedno sa Šolcovim protivnicima iz nemačke levice, stranka desnog centra ima većinu potrebnu za pokretanje takve istrage.
Šolc je o toj aferi već dva puta ispitivan u parlamentu Hamburga, gde se nalazi sedište "Varburg" banke, a očekuje se da će ovog proleća biti ponovo pozvan pred regionalno zakonodavstvo, preneo je "Politiko".
Sumnjive "rupe" u Šolcovoj memoriji
Političari iz nemačke opozicije tvrde da je Šolc koristio svoj politički uticaj kako bi ubedio državne vlasti u Hamburgu da odustanu od pokušaja da povrate 47 miliona evra (48,2 miliona dolara) poreza od "Varburg" banke 2016. godine.
Šolc je u to vreme bio gradonačelnik Hamburga, a sastao se u privatno sa zvaničnicima "Varburg" banke u tri odvojena navrata pre nego što je država zaustavila proces povrate novca.
Šolcove veze sa skandalom isplivale su na videlo tokom njegove izborne kampanje 2021. godine, ali je kancelar negirao bilo kakvu umešanost. On je već bio ispitivan povodom sastanaka sa službenicima "Varburg" banke, ali je Midelberg rekao novinarima da će najnovija istraga ispitati da li su njegove izjave o neumešanosti bile "uverljive".
U pismu Hrišćansko-demokratske unije u koje je "Politiko" imao uvid, stranka tvrdi je nedavno saznala da je Šolc otvoreno prepričavao svoje sastanke sa zvaničnicima banke pred jednim istražnim komitetom, pre nego što je tvrdio da se ne seća sastanaka pred drugim.
"Ova sveobuhvatna rupa u kancelarevoj memoriji nakon što se prvobitno setio konkretnog sastanka... pokreće mnoga pitanja koja treba razjasniti", navodno piše u pismu.
Skandal je obuhvatao više desetina banaka i kompanija širom Evrope koji su jedni drugima pozajmljivali akcije, a zatim su lažno prijavili plaćanje poreza na ove transfere kako bi zatražili povrat poreza od najmanje 11 evropskih vlada.
Nemačka vlada je izgubila oko 30 milijardi dolara u toj šemi, na čijem je povratu radila otkako je skandal izašao na videlo 2017. godine.