Na današnji dan pre 13 godina osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž objavio je snimak američkih vojnika koji ubijaju iračke civile iz helikoptera "apač" u Bagdadu.
Tom prilikom, 12. jula 2007, ubijeno je najmanje 12 osoba, među kojima su bili Rojtersov foto-reporter Namir Nur-Eldin (22) i njegov pomoćnik Said Čmag (40), a dvoje dece je teško povređeno.
"Vikiliks" je objavio snimak 6. aprila 2010, nakon što ga je dobio od službenika bezbednosne službe SAD Čelsi Mening, tada poznate kao Bredli Mening.
Pod nazivom "Kolateralno ubistvo", video sniman iz helikoptera američke vojske prikazuje kako kruži iznad predgrađa iračke prestonice a brojni ljudi im se nalaze na nišanu. Vojska se preko radija raspituje da li će dobiti dozvolu da otvori vatru na grupu od desetak nenaoružanih osoba. Potom počinje paljba, što je na trenutke praćeno radosnim komentarima. Na snimku su se čule i reči jednog od vojnika SAD: "Ha-ha, pogodio sam ih."
Na Rojtersovo insistiranje incident je kasnije ispitan, te je zaključeno da je akcija koju su izvršili vojnici bila u skladu sa zakonima oružanog konflikta i unutrašnjim pravilima službe. Agencija je inače tražila snimak vazdušnog napada u skladu sa slobodom pristupa informacijama, ali ih nije dobila.
"'Kolateralno ubistvo' razotkrilo je gubitak nevinih života od ruku američke vojske, kao i zataškavanja, laži i obmane, te odbijanje da se prihvate činjenice", konstatovao je australijski senator Piter Viš Vilson.
Za ubistvo civila nijedan pripadnik američke vojske - ni direktni izvršioci, kao ni članovi udruženog zločinačkog poduhvata uz lanac komandovanja - nije optužen i procesuiran.
Umesto toga, danas Džulijan Asanž, čovek koji je svetu otkrio ovaj zločin, ali i mnoga druga američka zlodela, u nehumanim uslovima u britanskom zatvoru Belmarš, i u teškom zdravstvenom stanju, čeka da ga isporuče Sjedinjenim Državama, gde će odgovarati za špijunažu, a za šta je predviđena kazna do 175 godina zatvora.
Detaljna američka optužnica protiv Džulijana Asanža na 37 stranica inače ne pominje "Kolateralno ubistvo", za koje se smatra da je naneo više štete američkoj vladi i vojsci, nego svi drugi poverljivi dokumenti zajedno.
Čelsi Mening je takođe optužena za špijunažu, te osuđena na 35 godina zatvora, ali ju je posle sedam godina kazne, 2017, pomilovao tadašnji predsednik SAD Barak Obama.