Sjedinjene Američke Države razmestile su svoj nosač aviona u blizini Tajvana, otkrio je ministar odbrane tog samoupravnog ostrva Čiu Kuo-čeng. Kineski ratni brod iste klase takođe se nalazi u okolini.
Dolazak američkog nosača aviona klase "Nimic" poklopio se sa sastankom predsednice Tajvana Cai Ing-ven i predsednika američkog Predstavničkog doma Kevina Makartija u Kaliforniji.
Sastanak predsednika Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevina Makartija i šefice administracije Tajvana Cai Ing-ven nanosi ozbiljnu štetu suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kine. Kina oštro protestuje protiv toga i osuđuje ovaj potez. Tajvansko pitanje je "prva crvena linija" koju SAD ne smeju da pređu u odnosima sa Kinom. Kina će preduzeti odlučne mere da kazni separatiste na Tajvanu. Postupci tajvanske administracije mogli bi da podstaknu ostrvo na opasnu ivicu rata. Kineska vojska će zadržati visok stepen borbene gotovosti za zaštitu nacionalnog suvereniteta u Tajvanskom moreuzu.
Ovo je prva reakcija kineskih zvaničnika na diplomatskom, administrativnom i vojnom nivou na sastanak predsednika američkog Predstavničkog doma Kevina Makartija sa šeficom kabineta Tajvana Cai Ing-ven u Kaliforniji.
Kina smatra da je ostrvo deo svoje teritorije i oštro se protivi kontaktima Tajpeja sa Vašingtonom.
Razmeštanje nosača aviona nakon kontroverznog sastanka
Govoreći u četvrtak pred parlamentarnim odborom za spoljnu i nacionalnu odbranu, ministar odbrane Čiu je rekao da se američki brod nalazi 400 nautičkih milja (740 kilometara) istočno od Tajvana. On je takođe pomenuo razmeštanje kineskog nosača aviona "Šandong" 370 kilometara od najjužnije obale Tajvana.
Čiu je odbio da komentriše da li je američki ratni brod stigao u to područje kao odgovor na pojavljivanje "Šandonga".
Predsednica Tajvana i Makarti sastali su se u predsedničkoj biblioteci Ronalda Regana u Kaliforniji. Dvoje zvaničnika održalo je dvočasovni sastanak iza zatvorenih vrata, kome je prisustvovalo i 18 članova Kongresa iz obe stranke.
"Jači smo kada smo zajedno", rekla je Cai Makartiju u sredu, izražavajući zahvalnost na "naporima Vašingtona da zaštiti naš način života".
Makarti je odgovorio navodeći da je "prijateljstvo između naroda Tajvana i Amerike pitanje od velike važnosti za slobodni svet".
Poslednji put kada se Cai sastala sa Makartijevom prethodnicom, demokratom Nensi Pelosi, još u avgustu 2022. godine, došlo je do velike eskalacije između Vašingtona i Pekinga, kada je Kina sprovela najveće vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu i uvela sankcije Tajpeju.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u četvrtak izdalo saopštenje u kojem je osudilo susret Cai sa Makartijem.
Diplomate su upozorile da će Kina preduzeti "snažne i odlučne mere" kao odgovor na "izrazito pogrešnu akciju" Vašingtona i Tajpeja, dodajući da je pitanje Tajvana "prva crvena linija koja se ne sme preći u odnosima Kine i SAD".
Dok je samo nekoliko nacija priznalo Tajvan kao suverenu državu, SAD dugo održavaju bliske, nezvanične veze sa Tajpejem, i vojne i ekonomske, iako se i Vašington "na papiru" pridržava principa "jedne Kine".
Peking Tajvan smatra neotuđivim delom svoje teritorije koju su zauzeli separatisti.