Sjedinjene Države protive se pozivima nekih evropskih saveznika da se Ukrajini ponudi "mapa puta" za članstvo u NATO-u na julskom samitu Severnoatlantske alijanse, piše "Fajnenšel tajms" uz komentar da je to pokazalo podele na Zapadu po pitanju brzog članstva Kijeva u Alijansi.
SAD, Nemačka i Mađarska se opiru naporima zemalja poput Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude dublje veze sa NATO i jasne izjave podrške njihovom budućem članstvu, rekla su za "Fajnenšel tajms" četiri zvaničnika uključena u razgovore.
Podele su jasno istaknute na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a u Briselu ove nedelje, a zvaničnici država članica će naredna dva meseca provesti u pregovorima uoči samita lidera u Vilnjusu u julu.
Pregovori su usledili posle upozorenja ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da će prisustvovati samitu samo ako bude dobio opipljivu "mapu puta" za članstvo u NATO.
NATO se, podseća "Fajnenšel tajms", još 2008. složio da će Ukrajina u nekom trenutku postati članica, ali od tada nije napravljen neki drugi korak, mahom iz straha da će tako isprovocirati Rusiju kojoj je Zapad obećao da se NATO neće širiti na istok.
Ukrajina je zvanično podnela zahtev za članstvo u NATO prošle godine, nakon početka specijalne operacije. Isto su uradile i Finska i Švedska i Helsinki se ranije ove sedmice pridružio Alijansi.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, prošlog meseca je predstavio državama članicama dokument sa predlogom koji skicira "praktične i političke" ponude za Kijev, rekli su zvaničnici. To je uključivalo predlog nove deklaracije o odnosima Ukrajine sa NATO-om, na osnovu izjave iz 2008.
Diplomate koje su učestvovale u pregovorima ove nedelje rekle su da je među ministrima spoljnih poslova u Briselu došlo do burne rasprave oko toga šta bi Ukrajini trebalo ponuditi. Saveznici su pokazali istinske razlike u svojim zahtevima, rekli su izvori "Fajnenšel tajmsa".
"Pred nama je nekoliko nedelja teških pregovora kako bismo zatvorili te praznine i napravili politički ishod", rekao je jedan zapadni zvaničnik.
Sve članice NATO, njih 31, slaže se da članstvo nije kratkoročna opcija i da se o tome ne može ozbiljno razgovarati dok traje sukob.
Ali dvoje ljudi prisutnih na sastancima ove nedelje reklo je da sve veći broj zemalja podržava da se Ukrajini u Viljnusu ponudi "politički put" koji bi ojačao veze NATO i Kijeva. SAD su se, međutim, usprotivile tom predlogu.
Umesto toga, SAD pozivaju saveznike da ostanu fokusirani na kratkoročnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini. Praktična podrška kao što je isporuka municije trebalo bi da bude glavni prioritet za Vilnjus, rekli su američki zvaničnici, a razgovori o potencijalnom posleratnom političkom odnosu samo odvlače pažnju od tog cilja.
Vašington je zabrinut da bi produbljivanje veza dok je sukob u toku moglo da podstakne narativ Moskve o bici između Rusije i samog NATO-a i da bi Moskva mogla da eskalira sukob, uključujući potencijalno razmeštanje nuklearnog oružja.
"Da bismo došli do pitanja kada i kako da uvedemo Ukrajinu u Alijansu, moramo, kao što je primetio generalni sekretar, 'osigurati da Ukrajina prevlada kao suverena, nezavisna nacija'", rekao je jedan visoki američki zvaničnik.
Jedna opcija koja se razmatra je da se postojeća komisija NATO-Ukrajina unapredi u savet NATO-Ukrajina, korak koji bi podigao status Ukrajine kao partnera NATO, čineći je više uključenom u sastanke i konsultacije NATO-a, uključujući jačanje obaveštajnih brifinga. Rusija ima takav format sa NATO-om, koji je stavljen na čekanje od početka vojne operacije.
Saveznici u NATO-u se takođe raspravljaju oko toga da li bi trebalo da postoji posebna izjava o samitu za Ukrajinu ili da se ta zemlja pominje u široj deklaraciji samita.