Plenković favorit za NATO sekretara: Ko još može da bude Stoltenbergov naslednik

Generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu 30. septembar ove godine ističe mandat, a na tom mestu bi, prema pisanju švedskih medija, mogao da ga zameni hrvatski premijer Andrej Plenković.

Očekuje se da će ime Stoltenbergovog naslednika biti poznato do samita NATO-a u prestonici Litvanije, Vilniusu 11. i 12. jula.

Zapadni mediji poslednjih nedelja sve češće spekulišu o kandidatima za naslednika Jensa Stoltenberga, a juče su se u nagađanja upustila i dva švedska dnevna lista, socijaldemokratski "Aftonbladet" i konzervativni "Svenska Dagbladet". Prema njihovom pisanju, jedan od ozbiljnijih kandidata je upravo hrvatski premijer Andrej Plenković.

"Aftonbladet" piše kako se zemlje istočne i srednje Evrope već dugo osećaju zapostavljene u raspodeli ključnih dužnosti u Evropskoj uniji i NATO-u.

Švedski list ističe kako to otvara prostor za aktuelnog rumunskog predsednika Klausa Johanisa, estonsku premijerku Kaju Kalas i Andreja Plenkovića.

Međutim, Johanisu predsednički mandat ističe tek u novembru 2024. godine, a Kalas se smatra previše neprijateljski nastrojenom prema Rusiji, što Plenkovića stavlja u poziciju favorita bude li se sledeći generalni sekretar tražio u ovom delu Evrope.

U trci za poziciju generalnog sekretara pominju se i tri žene, ali sve navedene kandidatkinje imaju određene prepreke i nedostatke.

Donedavna socijaldemokratska finska premijerka Sana Marin teško će do ove pozicije, ne samo zato što je Finska tek ove nedelje postala članica NATO-a, nego i zbog toga što dvojica poslednjih generalnih sekretara dolaze iz nordijskih zemalja - Danske i Norveške. Bilo bi verovatno previše da i treća sekretarica zaredom dođe sa severa Starog kontinenta.

Među kandidatkinjama je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je šest godina bila nemačka ministarka odbrane, ali i njen mandat ističe tek krajem 2024. godine. Navodno određene adute ima i aktualna nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, no teško je verovati da bi saveznici prihvatili da NATO i EU vode dve Nemice.

U potrazi za kandidatima švedski mediji stigli su i do dugogodišnjeg holandskog premijera Marka Rutea, čije se ime često spominje i u kalkulacijama za visoke funkcije u Evropskoj uniji.

Poslednje ime na popisu je španski premijer Pedro Sančez, no njegov hendikep je u tome što Španija preuzima predsedavanje Evropskom unijom 1. jula, a u novembru ga čekaju i parlamentarni izbori.

U slučaju da se dogovor ne postigne do leta, postoji mogućnost da se pritisak ponovo izvrši na Stoltenberga kako bi ostao na dužnosti još godinu dana.