"Njujork tajms": Nikome nije u interesu da se sazna istina o sabotaži Severnog toka?

"Obaveštajni podaci o sabotaži Severnog toka koji su procurili u javnost povlače više pitanja nego što pružaju odgovora. Možda nikome nije u interesu da se otkrije više", zaključak je novog teksta "Njujork tajmsa" o eksplozijama na ruskom gasovodu.

Pod "obaveštajnim podacima" se misli na priču o ukrajinskim diverzantima koju je ovaj list sam plasirao početkom marta, pozivajući se na američke obaveštajce, a koju su kao smejuriju odbacili i ruski predsednik Vladimir Putin, i neki zapadni stručnjaci, i Simor Herš, a koji ni Bela kuća nije mogla da potvrdi.

Pozivajući se na izvore, autorka Erika Solomon za "Njujork tajms" sada piše da su danski i švedski istražitelji skeptični prema nalazima svojih nemačkih kolega, i da imaju potrebu da im se suprotstave.

Solomonova je, za svrhe pisanja teksta, posetila luke Rostok i Vik u severnoj Nemačkoj, Kopenhagen i dansko ostrvo Kristijanso koje se nalazi na svega 12 nautičkih milja od mesta eksplozije.

Stanovnici danskog ostrvceta, zajedno sa danskim, švedskim i nemačkim pomorskim stručnjacima sa kojima je autorka razgovarala, sa podsmehom su odbacili ideju da je sabotaža sprovedena sa male jahte, dok je pomorski oficir i analitičar sa danskog Instituta za strategiju i studije rata Johanes Riber to šaljivo nazvao "Džejms Bond" teorijom". 

Podsetimo, izveštaj "Njujork tajmsa" izašao je oko mesec dana nakon što je američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade 8. februara objavio svoju istragu o eksplozijama u kojoj je, pozivajući se na izvor, naveo da su eksplozivne naprave ispod ruskih gasovoda u junu 2022. godine podmetnuli američki ronioci, a da su ih tri meseca kasnije aktivirali norveški specijalci.

Naš izbor

RT Balkan analiza: Ko plasira priču da su Ukrajinci izvršili sabotažu Severnog toka

Priču skoro identičnu "Njujork tajmsovoj" objavio je i nemački "Cajt" praktično istovremeno, navodeći da su nemački istražitelji čak otkrili brod sa kojeg su ukrajinski diverzanti izvršili sabotažu, za koju su se mnoge strane, uključujući gorepomenute, složile da je potpuno neadekvatna za tako složenu operaciju.

Simor Herš je zatim izjavio da su priču osmislile američka i nemačka strana kako bi skrenule pažnju sa pravog krivca, odnosno, kako čuveni novinar smatra, SAD i predsednika Džozefa Bajdena.

Švedski državni tužilac Mats Lungkvist, koji radi na slučaju Severnog toka, rekao je ove nedelje za Rojters da je odgovornost državnog aktera "apsolutno glavni scenario" za švedske istražitelje, da je "veoma veliki broj aktera" isključen sa spiska osumnjičenih, i da se "mnoge vruće teorije mogu lako odbaciti na osnovu onoga što znamo iz istrage."

(Ni)kome nije u interesu da se sazna istina?

Uz napomenu da bi otkrivanje istine moglo imati "neplanirane posledice", "Njujork tajms" dolazi do zaključka da to nikome nije u interesu, navodeći tri scenarija:

"Tvrdnja da Rusija stoji iza napada značilo bi da je uspešno sabotirala glavnu kritičnu infrastrukturu u dvorištu Zapadne Evrope i moglo bi da izazove zahteve za odgovorom".

"Okrivljavanje ukrajinskih operativaca moglo bi da izazove unutrašnju debatu u Evropi o podršci njihovom istočnom susedu".

"I imenovanje zapadne državee ili operativaca moglo bi da izazove duboko nepoverenje kada se Zapad bori da održi jedinstven front"."

Danski pomorski komandant i vojni stručnjak sa Univerziteta u Kopenhagenu Jens Vencel Kristofersen kaže za "Njujork tajms" da "postoje strateški razlozi da se ne otkrije ko je kriv."

"Sve dok se ne otkrije ništa bitno, ostajemo u neznanju – kao što i treba da bude", zaključuje on.

Budući da je odgovornost Rusije demantovana podjednako često i sveobuhvatno koliko i priča o ukrajinskim diverzantima — pored Herša (i mnogih drugih), na nelogičnost ideje da je Mosvka sabotirala sopstveni skupoceni gasovod ukazao je i sam "Njujork tajms" krajem decembra prošle godine — samo jedan scenarijo scenario ostaje logičan na osnovu dostupnih podataka.

U slučaju da se on potvrdi u javnosti, posledica bi svakako bilo — Vašington bi mogao da bude optužen za akt međunarodnog terorizma, Džozef Bajden, kako i Herš prognozira, bi doživeo političku katastrofu, a već klimava vera u SAD i napore da se naoruža Ukrajina bi skoro potpuno nestala među nemačkim narodom, a verovatno i šire.

Imajući to u vidu, bolje bi bilo postaviti pitanje — "Kome nije u interesu da se sazna istina?"